Kočničari iz Moskve (ili je Putin u pravu?)

Od Samita G8 u Severnoj Irskoj očekivalo se mnogo, a na kraju, posle dva dana zasedanja, pretekla je samo mlaka zajednička izjava učesnika. U završnom saopštenju se još jednom poziva na političko rešenje i učešće na mirovnoj konferenciji u Ženevi – ali se ne pominje kada će tačno ta konferencija biti. Poziva se da „sve strane“ dođu do dogovora o prelaznoj vladi – ali se ne precizira sudbina Bašara al Asada. Na kraju dana, Barak Obama ostao je pri odluci da vojno pomaže sirijske pobunjenike, dok je Vladimir Putin ostavio prostor za dalje naoružavanje režima u Damasku. Jedina iole konkretnija stavka do koje su došli lideri osam najrazvijenijih zemalja sveta jeste poziv svim snagama u Siriji da se bore protiv terorista i elemenata povezanih sa Al Kaidom. Dogovorena je i jača humanitarna pomoć na terenu.

Srdačni domaćin samita Dejvid Kameron smatra da je čaša naposletku, ipak, polupuna, piše Badiše nojeste nahrihten. „Za kritičare, međutim, čaša je u najboljem slučaju poluprazna, sve dok partneri dozvoljavaju Rusiji da čuva Asada.“ List piše da se više i nije moglo očekivati od sastanka na kojem su predstavnici zapadnih zemalja za istim stolom sa ruskim predsednikom. „Završno saopštenje o Siriji je kompromis tipičan za samite. Mnogo sada zavisi od dobre volje Vašingtona i Moskve da dalje rade na zajedničkom cilju.“ U Švebiše cajtungu pišu da se rezultat samita predstavlja kao uspeh, a da je zapravo „prikrivanje nepremostivih razlika između Rusije i ostalih vodećih industrijskih nacija“. „Saglasili su se samo da uskoro u Ženevi treba da bude mirovne konferencije. Ali o tome je postojala široka saglasnost i pre ovog samita!“

U Noje osnabriker cajtungu imaju pozitivnije utiske. Pišu da je „dobro što su svi ostali u istom čamcu“ jer je bolje spremati mirovnu konferenciju i ojačati humanitarnu pomoć umesto dolivati ulje na vatru. „Ostalo je potpuno nejasno kako bi mogla da izgleda prelazna vlada u Siriji i šta će biti sa predsednikom Bašarom al Asadom. Njegova sudbina je neizvesna ne samo jer ga Rusija štiti, nego i zato što ostali nemaju nikakvu ideju kako da mirno sklone sa vlasti ovog beskrupuloznog ubicu i diktatora. Sa Asadom na vlasti neće biti mira, a on neće otići dobrovoljno dok ima podršku spolja“, dodaje se u tekstu. Čitav mirovni proces se odvija bolno sporo kada se zna da je u Siriji stradalo gotovo 100.000 ljudi, piše Štutgarter cajtung. Nešto se ipak dešava, smatraju u ovom listu. „Pozitivno je što će humanitarna pomoć znatno ojačati. Sa tri i po miliona izbeglica i rešenjem na dugom štapu, najmanje što međunarodna zajednica možeda da uradi jeste da se pobrine za ugrožene.“

Zanimljiv i drugačiji pogled nalazimo u Rajniše postu koji konstatuje da je G7 bez Vladimira Putina sasvim nemoćna skupina. Dok većina medija Putina prikazuje kao zaštitnika diktatorskog režima, u Rajniše postu se pitaju da li je ruski predsednik možda u pravu: „Možda postoji istina iza istine. Bezumna rešenja koja nude američki predsednik Obama i pomoćnik šerifa Kameron verovatno bi vodila u drugu katastrofu. Sirijska opozicija ima mnogo lica, a veliki broj tih lica nosi duge brade. U Siriji ih eufemistički nazivamo pobunjenicima, a u drugim delovima sveta – islamskim teroristima. Legitimno je pitati kakve bi posledice svrgavanje Asada imalo za hrišćansku manjinu? Proračunati snagator Putin možda je ukazao na najbolji put – neće biti prostog sklanjanja tiranina sa vlasti. Put do mira popločan je teškim pregovorima sa negativcem iz Damaska.“

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković