Kosovo više nije najvažnija tema | Politika | DW | 09.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kosovo više nije najvažnija tema

Visoka nezaposlenost i debate o integraciji u Evropsku uniju potisnule su temu koja je ranije bila najvažnija u predizbornim kampanjama u Srbiji – u drugi plan.

A woman casts her ballot at a polling station in Belgrade, Serbia, Sunday, May 6, 2012. Serbia, a landlocked nation of 7.1 million people in southeast Europe, is holding presidential, parliamentary and municipal elections Sunday. Whoever wins could affect Serbia's future relations with the European Union as well as Kosovo, a one-time province whose declaration of independence Serbia has refused to accept. (Foto: Marko Drobnjakovic/AP/dapd)

Serbien Wahl

Proevropske stranke koje su obećavale poboljšanje privredne situacije nagrađene su sa gotovo 80 odsto glasova. Ima više razloga zbog kojih Kosovo nije bilo najvažnija tema ove predizborne kampanje, kaže Dušan Reljić, stručnjak Fondacije za nauku i politiku u Berlinu. „Većina stranaka u Srbiji je shvatila da im je manevarski prostor ograničen, pre svega pozicijama SAD i ključnih zemalja EU poput Nemačke, Velike Britanije ili Francuske. S druge strane, na Kosovu može da se dobije nekih 100.000 glasova – što nije mnogo“, objašnjava Reljić.

To, doduše, ne znači da je Kosovo nestalo sa srpske političke scene. Reljić smatra da nijedna od važnih srpskih stranaka trenutno ne želi veća talasanja na Kosovu. Odgovor na pitanje: da li će Kosovo ponovo postati glavna tema, zavisi od dinamike, stabilnosti i bezbednosti na licu mesta.

Zategnuta situacija

Serbisches Voting-Paket Copyright: DW/Ajete Beqiraj Aufnahmeort- und Datum: 6 Mai 2012, in Zvecan (Kosovo)

Zvečan

Situacija na severu Kosova na kome je većinsko stanovništvo srpsko, za vreme izbora je bila zategnuta. Ipak, sve je prošlo bez incidenata. Parlamentarne i predsedničke izbore na Kosovu organizovao je OEBS. Kosovska vlada je pozdravila te izbore i okarakterisala ih kao uspešne. Za nju je najvažnije da nije bilo zvaničnih lokalnih izbora Srba na Kosovu i da su kosovski Srbi glasali kao dijaspora.

Kosovski analitičar Baton Hadžiju čak smatra da će ovi izbori dovesti do novog koncepta Srbije prema Kosovu. „Birači su nagradili evropski koncept Srbije u odnosu na Kosovo. Zbog toga je u parlament i uspelo da uđe toliko proevropsklih stranaka. To je nagrada i za predsednika Borisa Tadića, koji ima šansu da oslobodi Srbiju srednjevekovnog kompleksa“, kaže Hadžiju, koji dodaje da je ipak potrebno sačekati i drugi krug predsedničkih izbora da bi se videlo da li „Srbija zaista želi da se oslobodi kosovskog balasta.“

Bez nove strategije

Dušan Reljić smatra da Srbija neće početi sa nekom novom strategijom prema Kosovu. Beograd neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu, a od njega se ne mogu očekivati ni neki novi predlozi za rešavanje kosovskog problema. „Beograd nije u stanju da sam vodi tu politiku, već mora da reaguje na ono što zadaju SAD i EU“, naglašava Reljić. S druge strane, on smatra da će Srbija, dokle god namerava da održi svoje pretenzije na Kosovo, biti zavisna od Rusije i Kine u Savetu bezbednosti. Trenutno je Beograd u defanzivnoj ulozi kada je reč o Kosovu“, kaže ovaj stručnjak.

Kosovo, Nord Mitrovica, Ibar Fluss. Copyright: DW/Ajete Beqiraj Kosovska Mitrovica, 13.04.2012

Kosovska Mitrovica

„Baton Hadžiju smatra da su birači u Srbiji uvek bili na nešto radikalnijim pozicijama od svojih političara – do sada. Zbog toga on očekuje da „Srbija počne da komunicira sa Kosovom po novom modelu. Ta nova komunikacija znači skori dijalog o rešenju problema severnog Kosova.“ Mnogi se plaše da bi to moglo da znači dijalog o podeli Kosova, ali Hadžiju u to ne veruje. Koncept podele nikome ne donosi ništa dobro – pa ni Srbiji. Podela je van diskusije. O njoj bi moglo da se razmišlja samo ako bi koncept Evropske unije propao a to smatram nemogućim.“

Protiv podele?

Ni Dušan Reljić ne veruje u zvaničnu podelu Kosova, mada smatra da ima razloga zbog kojih bi Srbija mogla da predloži tako nešto: „S jedne strane, još uvek je na snazi Ustav Srbije u kome se kaže da je Kosovo neodvojivi deo srpske državne teritorije. Da bi jedna vlada mogla da predloži tako nešto, mora najpre da promeni svoj ustav. Drugo, SAD i EU su protiv podele, jer se pribojavaju negativnih posledica u Bosni i Hercegovini i Makedoniji”.

Reljić smatra da bi Priština i Beograd ipak mogli da se nagode oko “de fakto linije razgraničenja”. Ali, kako će ta linija izgledati, pitanje je koje zavisi od daljih razgovora Beograda i Prištine. „Glavno je da to dovede do daljeg normalizovanja situacije“.

Autori: Bahri Cani / Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović