Kosovo u zapećku svetske i evropske politike

„Najnovije iskre sukoba Srbije i Kosova nisu prerasle u požar“, počinje svoj komentar Noje osnabriker cajtung. „Nasilje je bilo ograničeno na dva granična prelaza i to je dobra vest. Loša vest je da do konflikta mogu da dovedu i male stvari, poput nepriznavanja carinskih pečata Kosova od strane Srbije. Odnosi dve zemlje ostaju ekstremno napeti. Prisustvo Kfora je neophodno čak i 12 godina posle misije NATO. To važi i za posredovanje Brisela – Evropska unija ne želi krizno žarište na svojim spoljnim granicama.

EU ima aduta u vidu članstva Srbije i Kosova. Obe zemlje žele u EU, obe znaju koliko to donosi. Iako Kosovo stoji znatno lošije ekonomski i Prištinu čekaju brojne reforme, trnovitiji put do EU je pred Srbijom jer Beograd (pre pristupanja) mora da prizna nezavisnost Kosova. Još nije izvesno da li će Srbija načiniti ovaj istorijski korak. Vlada je deklarativno proevropska. Ali duh Evrope se ne može priznati onima koji nisu u stanju da priznaju carinske pečate kao simbol suvereniteta druge države.“

Der Noje tag iz Vajdena mnogo je kritičniji prema međunarodnoj zajednici. „Kosovski konflikt spada među zaboravljene konflikte. Već čitavu deceniju, još od terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001, Kosovo leži u zapećku svetske i evropske politike. Pokušaji da se konflikt reši javljaju se samo kada nove varnice nasilja šokiraju evropske lidere. (…) Žalbe na paralelne strukture i kriminal na severu Kosova postoje već godinama. Gde je bio Euleks, pitaju se neki generali NATO u Briselu. Evropska misija je za vladavinu prava na severu Kosova uradila jednako malo kao i Unmik, koji je skoro deset godina bio odgovoran za područje.“

Poslednji potres svetskih berzi izazvan je špekulacijama da bi Francuska mogla da izgubi maksimalni kreditni rejting AAA. Iako Pariz odbacuje te glasine, Nikola Sarkozi je prekinuo svoj odmor i objavio mere štednje. U utorak će se sastati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

„Sarkozi se nalazi pred najvažnijom sedmicom svoje karijere“, piše minhenski Zidojče cajtung. „Francuski predsednik je, uz Angelu Merkel, jedan od retkih političara na čijim plećima je sudbina evra, Evropske unije i Evropljana. (…) Ako Pariz omane, Berlin neće moći da održi Evropu. Predsednik i kancelarka su prinuđeni da se razumeju. Moraju da se oslanjaju jedno na drugo možda i više nego što bi voleli. (…) Najpre francuski predsednik mora da izvede zemlju iz turbulencija. Sarkozi se predstavlja kao čovek koji može da nadraste krizu. Sada ima priliku da to i dokaže.“

„Nikola Sarkozi zna da nikakvi evropski fondovi nisu dovoljno veliki da spasu Francusku. Zato se svojski trudi da pobije glasine o smanjenju kreditnog rejtinga Francuske i da zemlju vrati u granice dozvoljenog zaduživanja što je brže moguće“, piše berlinski Tagesšpigel. „Kao što istupanje Grčke iz evrozone nije zamisliva opcija, tako je i evro bez Francuske nezamisliv. Na kraju bi samo severnoevropske zemlje ostale kao podrška Nemačkoj i evru. To bi bila propast evropskog zajedništva.“

Miteldojče cajtung iz Halea kritički posmatra uticaj lidera na suzbijanje krize: „Šta zapravo radi Angela Merkel? Špekulanti igraju berzanski rulet sa čitavim zemljama, a lideri evropskih zemalja prekidaju svoja letovanja. Nemačka kancelarka, međutim, tiho uživa u poslednjim danima odmora. Možda je i bolje tako. Ne može se reći da su Barak Obama ili Nikola Sarkozi svojim govorima i nastupima uradili mnogo za suzbijanje krize. Naprotiv. U perfidnost takozvanih tržišta spada i prezir politike, demokratski izabranih vlada, pa i, ako hoćete, demokratije u suštini. Tržišta novim devalvacijama kažnjavaju svaki pokušaj intervencije.“

Priredio Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon