Kosovo sme da ostane nezavisno

Naslov izveštaja na naslovnoj strani Zidojče cajtunga odslikava način na koji nemački mediji shvataju mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu: „Kosovo sme da ostane nezavisno“, dok prva rečenica teksta glasi: „Otcepljenje Kosova od Srbije je bilo pravno ispravno“. To je sažetak, i zaključak, koji je iznet gotovo u svim novinama, u kojima se mišljenje suda takođe uglavnom naziva „presudom“.

Ima i dosta komentara. List Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) piše: „Međunarodni sud pravde se povinovao normativnoj snazi fakata. Presuda, doduše, nije obavezujuća. Ipak, najviši sud Ujedinjenih nacija je njome dao važan doprinos humanizaciji međunarodnog prava. Jer, suverenitet jedne države je dugo važio kao nepovrediv, dokle god nije predstavljao opasnost za neku drugu zemlju ili svetski mir. Ako bi neki tiranin masakrirao sopstveno stanovništvo, to je, prema starom tumačenju međunarodnog prava, važilo kao unutrašnja stvar te zemlje. Sada očuvanje individualnih ljudskih prava, zaštita manjina i njihovo pravo na samoodređenje u spornim slučajevima mogu imati veći značaj od suvereniteta jedne zemlje“

Darmšteter Eho (Darmštat): „Poraz u kosovskom boju protiv Turaka pre više od 600 godina Srbi posmatraju kao rođenje sopstvene nacije. Sada Beograd sa Kosovom ponovo mora da pretrpi težak udarac, u čemu se, međutim, kriju i šanse. Sada više ne treba da igra na nacionalističku kartu, već da usmeri pogled u budućnost i hrabro pokrene reforme, koje će jednog dalekog dana dovesti do članstva u Evropskoj uniji“.

Sarbriker cajtung (Sarbriken): „Teško je proceniti posledice iznenađujuće jasne odluke u korist Kosova po pokrete za nezavisnost u drugim zemljama i tako i po stabilnost čitavih regiona. Ali za ljude u Srbiji ovo je velika šansa, baš zato što je i razočaranje. Ljudi bi tamo trebalo da se oslobode duhova prošlosti. Da, Kosovo jeste deo srpske istorije, ali, sa izuzetkom pojedinih enklava, ne i deo njene sadašnjosti. A budućnost Srbije i Kosova je u Evropi“.

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „Mir u zemlji je preduslov za sprovođenje odavno potrebnih političkih reformi: privreda je na nuli, nezaposlenost raste iz nedelje u nedelju, korupcija paralizuje vladajuću elitu prožetu mafijom. Pitanja o nacionalnom identitetu samo odvraćaju pažnju od pravih problema na obe strane. Ako Srbija i Kosovo već ne mogu da priznaju jedno drugo kao države, trebalo bi bar da priznaju svoje zajedničke probleme, imajući u vidu i želju za prijemom u Evropsku uniju“.

Vestfeliše nahrihten (Minster): „Presuda je jasan poraz Beograda, koji je svojom inicijativom sa sudom želeo da vrati Kosovo na dnevni red politike. Za budućnost Srbije injen prijem u Evropsku uniju, sada će biti odlučujuće kako će se Beograd ophoditi sa ovim udarcem (...) Nezavisnost je činjenica i ona će svakom godinom koja prođe biti jače cementirana. Koliko god to bilo bolno za Srbe, Beograd će morati da prizna tu realnost“.

Jedini nadregionalni list u kome je izneto sasvim suprotno mišljenje je berlinski Junge velt, blizak Levičarskoj stranci. Tu, pod naslovom „Skandal u Hagu“, piše i ovo: „Sudska potvrda stanja postignutog ratnim sredstvima koju je dao najvažniji organ Ujedinjenih nacija, trebalo bi da naiđe na otpor ne samo u delovima Kosova koje naseljavaju Srbi i u Beogradu, već i na međunarodnom planu“ (...) „Zapad očigledno dominira i u Međunarodnom sudu pravde. On tamo ima veću težinu od ostatka sveta“.

Pripremio Saša Bojić

Odg. urednik: N. Jakovljević