1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

"Kosovo – kratka istorija područja centralnog Balkana“

Finansijska kriza, godišnjica sovjetskog povlačenja iz Avganistana, marš neonacista povodom godišnjice bombardovanja Drezdena, nova knjiga o istoriji Kosova – neke su od tema današnjih napisa u nemačkim listovima.

default

Zastava Kosova

List Frankfurter algemajne cajtung o najnovijoj istoriji Kosova Olivera Jensa Šmita „Kosovo – kratka istorija jednog područja centralnog Balkana“ pored ostalog piše: „Šmit pokazuje da se mnoga zbivanja ne mogu objasniti ako se u vidu imaju samo današnje granice koje su (ionako) na snazi tek nekoliko decenija. Albanci kao i Srbi polaze od shvatanja istorije prema kome je uvek vlastita grupa autohtona i predstavlja starosedeoce, dok su oni drugi pridošlice, te zato imaju manje istorijsko pravo (na tu teritoriju“), piše Šmit.

Šmit pokazuje, smatra recenzent, da je takav pristup pogrešan što ga neće učiniti omiljenim kod nacionalista ni na jednoj strani koji veruju u nepromenjivost granica i večitost naroda. Autor podseća da je Kosovo od Antike bilo deo Rimskog, Vizantijskog i Osmanlijskog carstva i da je pod južnoslovenskom vlašću bilo samo u srednjem veku i od 1912. do prošle godine.

Prošlost se reflektuje na sadašnjost

Šmitova knjiga, smatra recenzent, ima posebnu vrednost, jer mnogi događaji iz prošlosti reflektuju se na današnju situaciju na Kosovu. Jedan zanimljiv primer: Srbi kao naslednici Otomanskog carstva na Kosovu posle 1912. jedva da su bili bolji vlastodršci. Pored ostalog, nedostajali su im sposobni državni činovnici koji bi bili spremni da žive u nerazvijenoj pokrajini. „Dok su sposobni službenici radije ostajali u samoj Srbiji, na Kosovo su stizali razni avanturisti i kriminalci iz beogradskog polusveta ili podzemlja i dospevali na visoke položaje u kosovskoj administraciji“, piše Šmit.

Čuvajući se uopštavanja sve to podseća na sadašnju situaciju, dodaje recenzent, inače dopisnik lista sa Balkana. Na Kosovu je niz međunarodnih misija na čijem čelu su izvanredne ličnosti, ali odmah ispod tog najvišeg nivoa ni u kom slučaju nisu najbolji službenici spremni na sva iskušenja višegodišnjeg života u Prištini. Mnogi su tu samo zbog visoke zarade, među njima nisu retki lenjivci i mućkaroši nepoželjni u zemljama iz kojih su stigli. Oni su u stanju da se udome pre svega u aparatu Ujedinjenih nacija koji je prilično daleko od bilo kakve efikasnosti.

Očigledno je da su potrebna i ogromna ulaganja u politiku obrazovanja kako bi na Kosovu nastala jaka lokalna elita. Osnivanjem osrednjeg univerziteta u kasnoj fazi Titove vlasti, prema Šmitovom mišljenju, do sada je nastao mnogobrojan, loše obrazovan akademski proletarijat koji nije u stanju bilo šta da radi osim kancelarijskih poslova. I zaista, Priština je danas puna politologa, sociologa, istoričara, filologa, ali nema kvalifikovanih radnika i inženjera“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Menadžeri propalih banaka dobijaju premije

List Noje osnabriker cajtung komentariše vesti da će menadžeri „Komercbanke“, koju od bankrotstva spasava država, dobiti premije:

„Način plaćanja menadžera u bankama koje posluju na globalnom planu već godinama se određuje u Londonu i Njujorku, ali u finansijskoj provinciji Berlinu to očigledno nisu shvatili. Neprijatno buđenje za saveznu vladu usledilo je pre nekoliko dana. Naime, saznalo se da su menadžerima investicione banke „Drezdner Klajnvort“, koja sada pripada „Komercbanci“, za 2008. obećane premije od 400 miliona evra. Taj novac moraće da plati država kao spasiteljka „Komercbanke“, jer inače menadžeri mogu da ga dobiju sudskim putem. Nemačka vlada sada lije krokodilske suze, mada je stalno tražila da zarade domaćih menadžera budu u skladu sa zaradama onih u svetu, dakle američkih“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

O istoj temi list Rajn-Nekar cajtung piše: „Pohlepni bankari manji su problem od političara kojima nedostaju stručna znanja i koji su otvorili očigledno neefikasan padobran za spasavanje banaka. Kao što se vidi, niko nije razmišljao o premijama kada su određivani uslovi za spasavanje banaka. Nejasno je zašto se niko toga nije setio, jer odavno je poznato da se menadžeri u bankama, i ne samo oni, bogate prvenstveno zahvaljujući ekstra prihodima“, piše „Rajn-Nekar cajtung“.

List Braunšvajger cajtung piše o sve izrazitijim težnjama ka protekcionizmu:

„Uz minimalnu korist protekcionizam nanosi najveću moguću štetu. Naime, ako svi spuste granične rampe, onda na kraju svako ostaje na zalihama sopstvene robe. Što je veća kriza, to su političari spremniji da posegnu za protekcionističkim merama. Refleks je koliko razumljiv, toliko i koban. Doći će to zastoja u svetskoj trgovini, cele industrijske grane biće gurnute u provaliju i biće neizbežan ogroman talas bankrotstava“, upozorava list „Braunšvajger cajtung“.

O klimi i godišnjici povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana

Povodom upozorenja britanskih naučnika da je proteklih godina naglo porasla emisija ugljendioksida što dovodi do rasta temperature list Štutgarter nahrihten piše: „Ne bi se moglo reći da nema dovoljno upozorenja od strane naučnika. Ali, zapinje kada je reč o praksi. Polureforma poreza na automobile u Nemačkoj i trgovina kvotama za emisiju ugljendioksida u EU samo su dva primera. Potrebni su nešto veći napori od zabrane klasičnih sijalica kako bi se građani zainteresovali za zaštitu klime. U decembru, na svetskom sastanku o klimi u Kopenhagenu, videće se kojim putem će krenuti svet“, piše „Štutgarter nahrihten“.

Povodom godišnjice sovjetskog povlačenja iz Avganistana list Generalancajger piše: „Šta je zajedničko godišnjici sovjetskog povlačenja iz Avganistana i sadašnjem traganju NATO za pravom strategijom prema toj zemlji? Neuspesi. Sovjeti su pretrpeli težak poraz, uprkos svoj sili i brutalnosti, pokušavajući da zemlju podvrgnu partijskoj diktaturi. Ni nakon osam godina vojne intervencije i pomoći za obnovu NATO nije postigao nikakav napredak u nastojanjima da od Avganistana napravi pravnu i demokratsku zemlju. U oba slučaja uzrok neuspeha je isti: političari zaboravljaju u kojoj meri je avganistansko društvo podeljeno i koliko je odbojno prema svakom mešanju spolja. Osim toga, granica prema Pakistanu postoji samo na papiru i zato bi obe zemlje trebalo posmatrati kao celinu. Ako iz svega toga NATO ne izvuče nikakve pouke štete će imati i Bundesver koji pomaže u obnovi zemlje. Izvuči pouke znači i nemačku politiku prilagoditi lokalnim potrebama, plemenskoj strukturi i Avganistana, i Pakistana. To je mukotrpno i skupo, ali drugačije ne ide“, piše „Generalancajger“

Marš neonacista u Drezdenu

Špigel onlajn se bavi maršom koji su za vikend neonacisti organizovali u Drezdenu povodom godišnjice savezničkog bombardovanja grada tri meseca pre kraja rata: „Šest hiljada neonacista došlo je za vikend u Drezden i zloupotrebilo sećanje na bombardovanje grada pre 64 godine. Njihov „marš žalosti“ vodio je kroz centar i u tome nije uspelo da ih spreči ni 12 hiljada kontrademonstranata. Neonacisti su došli iz cele Evrope, jer je godišnjica bombardovanja Drezdena za njih postala izuzetno značajan datum. U Drezdenu oni pokušavaju da dobiju bitku za sećanje i neguju lažne mitove. Na primer, da je 1945. uništen nevin grad kulture. Ili da su poginule stotine hiljada civila. Međutim, komisija istoričara koju je 2004. osnovao grad utvrdila je da je poginulo najviše 25 hiljada ljudi. I da nije bio u pitanju nikakav „uzoran grad kulture“ – i iz Drezdena su deportovani Jevreji (u koncentracione logore), i tu je Hitler razrađivao strategiju rata na istočnom frontu“, piše „Špigel onlajn“.

  • Datum 16.02.2009
  • Autor Nenad Briski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Gv2q
  • Datum 16.02.2009
  • Autor Nenad Briski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Gv2q