1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kosovo „ključ“ za Evropu?

Većina evropskih zvaničnika i analitičara slaže se da je posle uspešnih reformskih procesa i hapšenja preostalih haških begunaca Srbiji status zemlje kandidata „na dohvat ruke“, ali…

default

Kada 12. oktobra Evropska komisija bude predstavila svoj godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu evrointegracija on će biti baziran, kako na uspešnosti sprovođenja unutrašnjih reformi u zemlji, tako i na saradnji sa Tribunalom u Hagu, ali i dobrosusedskoj saradnji, odnosno u slučaju Srbije, prevashodno normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Beograd je, posle ispunjavanja Akcionog plana zasnovanog na preporukama Evropske komisije o reformama u oblasti pravosuđa, izbornog zakona, zakona o restituciji, posle hapšenja preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića i prvih dogovora u dijalogu Beograda i Prištine, očekivao da do kraja ove godine dobije kandidatski status, ali i eventualni datum za početak pristupnih pregovora.

Sukobi na prelazu Jarinje

Sukobi na prelazu Jarinje

„Ja sam 100 posto siguran da će Srbija uz izveštaj dobiti preporuku za kandidatski status. Ako nešto bude još pored toga, kao bonus, i to ću pozdraviti. Koji god kriterijumi da se uzmu u obzir Srbija je uradila mnogo pozitivnog na putu ka Evropi i to se mora priznati u ovom izveštaju“, izjavio je predsednik Odbora za Jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu, Edvard Kukan.

EU nema usaglašen stav

Međutim, pozitivni zamah Srbije na putu ka EU pomračen je novim tenzijama na Kosovu, gde je pokušaj implementacije dogovora o priznavanju kosovskih carinskih pečata, uz prisustvo kosovskih carinika na graničnim prelazima ka Srbiji, izazvao eskalaciju sukoba između Srba sa severa Kosova i pripadnika međunarodnih snaga Kfor.

Sukob je rezultirao povređenima na obe strane, a zbog insistiranja Srbije da se prvenstveno reši pitanje severa Kosova, otkazan je i nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Iako samo otkazivanje dijaloga ne bi trebalo da izmeni mišljenje Evropske komisije o progresu Srbije, ono bi svakako moglo da utiče na članice EU koje bi u decembru odlučivale o kandidaturi Srbije.

Kancelarka Merkel prilikom posete Beogradu

Kancelarka Merkel prilikom posete Beogradu

Prema trenutnim pozicijama među evropskom 27-com još ne postoji usaglašeni stav po tom pitanju. Tako ministar spoljnih poslova Italije, Franko Fratini kaže da očekuje da Srbija dobije kandidatski status: „Italija će podržati u svakom slučaju kandidaturu Srbije. Bilo je problema, ali nadamo se da će se nastaviti pregovori Srbije i Kosova. To nije preduslov za status kandidata, ali bi poboljšalo atmosferu.“

Međutim, boraveći u Beogradu u avgustu, nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je da „ako Srbija želi da ostvari status kandidata EU, onda treba da obnovi dijalog (s Kosovom), postigne rezultate u tom dijalogu, omogući rad Euleksa u svim delovima Kosova i ukine paralelne strukture“.

Sa druge strane, švedski šef diplomatije, Karl Bilt smatra da vlasti u Beogradu imaju „ograničen uticaj na ono što se dešava na severu Kosova“, kao i da su vlasti u Prištini te koje nisu uspele da zadobiju poverenje građana na celoj svojoj teritoriji.

Raste evroskepticizam u Srbiji

Raste evroskepticizam u Srbiji

Kandidatura kao dobrodošao, ali minimalan pomak

Istovremeno, mora se primetiti da je zbog ovakve neizvesnost oko napretka na evropskom putu, ali i, kao se u zemlji tumači, intenziviranja uslovljavanja, u Srbiji primetan porast evroskepticizma među građanima. Procenjuje da bi i sam status kandidata za članstvo u EU, zbog čitavog niza prepreka, mogao biti ravnodušno dočekan u srpskoj javnosti, kao dobrodošao, ali minimalan pomak, koji neće značiti mnogo bez skorog konkretnog datuma za početak pristupnih pregovora.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM