1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kosovo kao ispit za spoljnu politiku EU

To što će se neke članice naći na suprotnim stranama u procesu u Međunarodnom sudu pravde u Hagu opomena je EU da su neophodne institucionalne promene i usklađivanje političkih volja i interesa.

default

Međunarodni sud pravde u Hagu tokom jedne od rasprava

Već danima i Beograd i Priština izlaze sa imenima zemalja koje će podržati njihovu stranu u sudu u Hagu. Legalnost nezavisnosti Kosova, prema nezvaničnim najavama, trebalo bi da podrže SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Švajcarska, Danska, Finska, Austrija, Slovenija. Sa druge strane, Beograd u oceni nelegalnosti ovakvog akta očekuje podršku Rusije, Kine, Argentine, Španije, Slovačke, Rumunije, Kipra, Gruzije, Azerbejdžana, Bolivije i Venecuele. Ambasada Rumunije u Beogradu već je izdala saopštenje da je njihov pisani podnesak predat pisarnici Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Na suprotnim stranama

Očigledno je, dakle, da će se neke od zemlja članica Evropske unije i ovoga puta naći na suprodstavljenim stranama kada je shvatanje međunarodnog prava u pitanju. Ova podela predstavlja i veliki izazov za zajedničku spoljnu politiku EU i pokazuje koliko je teško da 27 zemalja definišu zajedničke pozicije u toj oblasti.

„Bilo bi poželjno da EU nastupa jedinstveno kada je u pitanju spoljna politika. Ne možemo tu odbaciti ni činjenicu da postoje razičita mišljenja među zemljama članicama, ali kada su u pitanju tako osetljive stvari kao što su bezbednost i spoljna politika, tu mora doći do što veće harmonizacije stavova“,

kaže za Dojče vele, Julija De Klerk iz Centra za proučavanje evropske politike u Briselu.

Ona naglašava da se ipak nikako ne može govoriti o neuspehu EU politike kada je Kosovo u pitanju, jer u tom regionu postoji dosta zajedničkog angažovanja Unije i kaže:

„ U pitanju je izazov koji nas stalno podseća koliko je situacija zapravo komplikovana.“

Institucije, ali i interesi

Unutar Unije dešavaju se institucionalne promene koje bi trebalo da vode ka većem jedinstvu, ali upravo je situacija na Balkanu upozorenje da jedinstveni nastup nije samo institucionalno pitanje, nego i pitanje političke volje i interesa.

Upravo tolike razlike u stavovima i postoje zbog toga što se mnoge zemlje, evropske i vanevropske, brinu da li će proglašenje kosovske nezavisnosti, izazvati lanac sličnih poteza, kaže De Klerk:

„ Mnogo ljudi će zato pomno pratiti ovaj proces i zato mislim da će odluka koja bude doneta biti veoma važna za mnoge od njih.“

Nakon podnošenja pisanih izjava, zemlje će do 17. jula moći da dostave i pisane komentare na izjave drugih zemalja. Tek nakon toga Međunarodni sud pravde otvoriće i usmenu raspravu i doneti savetodavno mišljnje. Za sada, u zvaničnim najavama iz Međunarodnog suda pravde u Hagu još nisu precizno određeni rokovi za okončanje ovog procesa.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel Odgovorni urednik: Nenad Briski

  • Datum 17.04.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HYkn
  • Datum 17.04.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HYkn