1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kosovo: Kad se u kulturu umeša politika

Pozorišnu predstavu “Bračni par Martin” režisera Bekima Ljumija beogradska publika neće videti, zato što je direktorka Narodnog pozorišta Kosova Burbuće Beriša donela odluku da predstava ne gostuje u Beogradu.

default

Narodno pozorište u Prištini

Reč je o predstavi koja je već igrala na velikim evropskim festivalima, a sada je pozvana da u maju učestvuje i na festivalu “Mucievi dani” u organizaciji “Ateljea 212” iz Beograda. Ovakva odluka direktorke Beriše, izazvala je veliku polemiku na Kosovu.
Pozorišna predstava “Bračni par Martin” bila bi prva predstava na albanskom jeziku sa Kosova koja bi se igrala u Beogradu nakon više od 35 godina. Međutim, generalna direktorka Narodnog pozorišta Kosova Burbuće Beriša kaže da ne može da prihvati da se putuje u Beograd zato što Srbija nije priznala novu realnost na Kosovu.
National Theater Pristina Flash-Galerie
“Nisu dali da imamo ime Nacionalno pozorište, nego Narodno, jer je prevaziđeno još 80-godina, a drugo je što ne idemo kao Kosovo, nego kao Priština. Treće je što idemo bez naših pasoša i uz specijalni zahtev i pratnju policije.”
Njen kolega Jeton Neziraj, programski direktor Narodnog pozorišta Kosova, smatra da su takva obrazloženja banalna i naivna. On objašnjava da je “Atelje 212” uputio pozive svim učesnicima festivala, koji inače dolaze iz zemalja bivše Jugoslavije, u formi gde se pozorište vezuje za grad, a ne za državu, upravo da bi se izašlo u susret kosovskoj predstavi.
“Smatram da je važnija činjenica da se predstava s Kosova odigra u Beogradu, nakon tako dugog perioda, od toga da li će stajati natpis Republika Kosovo. Za mene je ovo bila istorijska šansa koju nažalost neke grupacije i određene struje unutar Kosova i Ministarstva kulture, nisu želele da iskoriste jer su prepuni predrasuda”, ističe Neziraj.
Ljumi: Staljinistička odluka
Režiser Bekim Ljumi odluku direktorke Beriša da se ne ide u Beograd ocenjuje štetnom, jer propada šansa da se pomoću kulture ostvari ono sto se ne moze postići politikom.
“Mislim da je ova odluka proizvoljna, čak bih rekao staljinistička”, kaže Ljumi i ističe da problem oko bezbednosti ne stoji te da njega i glumce direktorka uopšte nije ni pitala da li se osećaju bezbednim da putuju u Beograd.
S druge strane, direktorka Narodnog pozorišta Kosova Burbuće Beriša kaže da nije u sukobu sa Ljumijem i da kao direktorka ima prava da odluči da li će određena predstava negde putovati ili ne.
“On ima pravo kao svaki čovek da priča šta god hoće, ali ja nisam s njim u sukobu. On kaže može, ja kažem ne može i to je samo dijalog koji je skoro apsurdan.”
Turbo folklorizam i nacionalizam
Iako postoje određene tehničke prepreke za putovanje u Beograd, odluka direktorke da se ne ide predstavlja pravu cenzuru, ocenjuje Haljilj Matoši, urednik redakcije kulture u vodećem dnevnom listu na Kosovu “Koha Ditore”.
“To radi menadžment koji je turbo folkloristički i nacionalistički jer kako se kaže kultura nema granica, a granice su u našim mislima. Znači ta direktorka i taj menadžment imaju granice u glavama, jer je drama Bekima Ljumija univerzalna drama i ne može tako glatko da se zabrani putovanje”, kaže Matoši.
Na poziv “Atelja 212” Narodno pozorište Kosova trebalo je da odgovori uzvratnim pozivom nekoj beogradskoj pozorišnoj predstavi, mišljenja je režiser Ljumi: “Pre nekoliko godina imali smo i predstave iz zemalja bivše Jugoslavije u kojima su igrali i srpski glumci, kao što je Mirjana Karanović, koja je dobila nagradu za najbolju glumicu na jednom festivalu u Prištini i gde je dočekana frenetičnim aplauzom i ovacijama”, podseća Ljumi.
Kulturni dijalog neophodan
U kosovskim medijima se oko odlaska ili ne odlaska Ljumijeve predstave u Beograd razvila oštra polemika, koja je uglavnom politizovana. Programski direktor Narodnog pozorišta Kosova Jeton Neziraj navodi da manja grupa ljudi deli njegovo mišljenje da je kulturni dijalog neophodan i da će se poseta Beogradu realizovati ako ne sada, onda za godinu ili dve, jer do stabilizacije odnosa sa Srbijom kad tad mora doći.
“Nadamo se da će se stvoriti drugačija klima u budućnosti sa ljudima koji razumeju važnost kulturne komunikacije,” kaže Neziraj i poručuje da je krajnje vreme da se počne sa dijalogom koji će doprineti miru u budućnosti.
Autor: Zulfija Jakupi, Priština
Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM