Kosovo hoće svoju vojsku | Politika | DW | 15.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kosovo hoće svoju vojsku

Vlasti na Kosovu planiraju još jedan korak ka punom suverenitetu: stvaranje sopstvenih oružanih snaga. Za Srbiju je to neprihvatljva provokacija.

Od kraja rata 1999. godine za mir i bezbednost na Kosovu zadužene su međunarodne trupe Kfora. U njima učestvuje više od 700 vojnika iz Nemačke. Bivša srpska pokrajina proglasila je nezavisnost 2008. i do sada ju je priznalo 106 zemalja. Ali ne i susedna Srbija, čiji zvanični stav je da „nikada neće priznati“ Kosovo.

Kosovo trenutno raspolaže Kosovskim zaštitnim korpusom u kome je 2.500 ljudi. Te oružane snage su pod komandom Kfora, a koriste se za civilnu zaštitu i pomoć stanovništvu u katastrofama. Ipak, vlasti u Prištini još početkom marta su odlučile da bi Kosovo trebalo da dobije sopstvenu vojsku. Planira se da u njoj do 2019. godine bude 5.000 aktivnih vojnika i 3.000 rezervista, uz godišnji budžet od 65 miliona evra. Nakon sednice vlade u Prištini na kojoj je to dogovoreno, premijer Hašim Tači izjavio je da mu je to „druga najvažnija odluka u životu“, otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost. On je pri tome naglasio da je „pretvaranje sadašnjih snaga bezbednosti u regularnu vojsku u interesu svih etničkih grupa na Kosovu“

Kosovo Minsterpräsident Hashim Thaci

Hašim Tači

Ko je pomenuo vojsku?

Srbija smatra da su ti planovi kosovskih vlasti „neprihvatljivi“ i traži vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN. Uz to, Beograd navodi da nove trupe ne smeju da imaju pristup severu Kosova, gde živi većina Srba. Istog mišljenja su i lokalni srpski političari u tom regionu.

Uz posredovanje predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton, vlade Srbije i Kosova potpisale su prošlog aprila sporazum o normalizaciji odnosa. „Nikada se nije razgovaralo o kosovskoj vojsci“, kaže premijer Srbije Ivica Dačić.

„Kosovo je suverena država i verujemo da je odluka vlasti u Beogradu da traže vanredno zasedanje Saveta bezbednosti, samo rezultat predizborne kampanje i nije povezana s racionalnim ponašanjem jedne racionalne vlade“, kaže za Dojče vele ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj. Vlada Kosova „veoma je zainteresovana“ za dobrosusedske odnose sa svim zemljama u regionu, uključujući tu i Srbiju. Šef prištinske diplomatije tvrdi da se u poslednjih šest godina pokazalo da se kosovske vlasti „zalažu za mir, bezbednost i stabilnost u celom regionu“. Što se tiče oružanih snaga, ministar spoljnih poslova Hodžaj ukazuje da se njihovo osnivanje odvija „u razgovoru sa međunarodnim partnerima“.

„Balkanu treba manje oružja“

Da bi se osnovala kosovska vojska, potrebno je da parlament u Prištini promeni postojeći ustav u kome oružane snage te vrste do sada nisu bile predviđene. Iako se nijedna od albanskih partija ne protivi osnivanju armije, opozicija prebacuje vlastima da vode populističku politiku i bude lažne nade. Kosovo se, baš kao i Srbija, nalazi pred prevremenim izborima, koji će se najverovatnije održati u junu.

Norden des Kosovo

Severna Mitrovica

Namere kosovske vlasti kritikuje i nemački stručnjak za jugoistočnu Evropu Lotar Altman. „Bezbednost albanskog stanovništva i Srba na Kosovu trebalo bi da obezbedi međunarodna zajednica. Na Balkanu je potrebno što više raditi u pravcu razoružanja, a ne naoružavanja“, kaže Altman. Veliko je pitanje, kaže taj profesor međunarodnog prava, da li bi vojska Kosova zaista mogla da zaštiti državu od imaginarnog neprijatelja, koji bi mogao da bude i Srbija. „U tom pogledu, ne može se shvatiti smisao osnivanja kosovske armije“, kaže Altman.

U skladu sa sporazumom o normalizaciji odnosa koji su zvanični Beograd i Priština potpisali pre godinu dana, sprovode se i zajedničke kontrole granica, koje, nakon početnih teškoća, sada funkcionišu bez većih problema. Patrole se sastoje od srpskih i kosovskih policajaca, kao i službenika Euleksa. Vojnika u tim patrolama nema. Po Altmanu, međunarodne snage će „još prilično dugo“ morati da čuvaju mir na Kosovu, zato što je „situacija na severu Kosova još uvek daleko od rešenja“. Pored toga, Altman naglašava da teritorijalni integritet Kosova ne bi trebalo da garantuju samo zapadne zemlje, već i Srbija i Rusija.

Autori: Bahri Cani / Darko Janjević
Odg. urednica: Dijana Roščić