1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kosovo: Život sa Albancima ili pored njih?

Integracija Srba u kosovsko društvo zvanično je jedan od prioriteta vlade u Prištini, ali i međunarodne zajednice. Sami Srbi različito gledaju na ovo pitanje. Na to utiče partijska pripadnost i deo Kosova gde žive.

default

Srbi sa severa Kosova uglavnom nemaju nameru da se integrišu u kosovski sistem

Petar Miletić, potpredsednik Skupštine Kosova, kaže da je za integraciju ljudi, bez obzira na nacionalnu i drugu pripadnost, pošto svi na ovom prostoru moraju da žive zajedno. A da bi se Srbi više uključivali u ovdašnji društveni život, smatra on, neophodno je stvoriti uslove za to, „a ne samo reći – hajde integrišite se“.

„U Parlamentu Kosova imamo dosta problema da izglasamo zakone koji se direktno tiču kosovskih Srba. Imamo problem sa Zakonom o Velikoj Hoči i istorijskom centru Prizrena, pa Zakon o javnom emitovanju u okviru kojeg treba da bude formiran kanal na srpskom jeziku u okviru Radio televizije Kosova (RTK), Zakon o protiv-stanarskom pravu…. Potrebno je, dakle , stvoriti preduslove da bi se Srbi integrisali u kosovsko društvo i mi radimo na tome “, kaže Miletić.

Integracija pojedinaca

Srećko Spasić, predsednik opštine Vitina koju finansira Beograd, ne veruje u integraciju njegovih sunarodnika u novo kosovsko društvo. „Ja uopšte ne vidim integraciju Srba u kosovsko društvo. To je u suštini integracija pojedinaca. To je velika greška i nanosimo dosta štete, pre svega državi Srbiji, a i sopstvenim interesima. Integracija je pre svega kretanje trbuhom za hlebom. Znači, ljudi se integrišu da bi opstali, moraju negde da rade“, tvrdi Spasić.

Njegov stav donekle deli i Nenad Zejak, dugogodišnji dopisnik raznih beogradskih listova sa Kosova. On smatra da je integracija nemoguća sa „pogrešnim izborom ljudi i pogrešnim pristupom rešenju problema, kroz samozvane Srbe i lidere“.

„Ne zagovaram ideju Aljbina Kurtija i ’Samoopredeljenja’, ali Kurti je u pravu kada kaže: ’Izbori na Kosovu su falsifikovani’. I to su mnogi konstatovali. Ne možete vi ljudima, koji su došli na vlast preko falsifikovanih glasačkih listića, dati kapacitet da oni zastupaju jednu nacionalnu zajednicu. Mora se napraviti taj prelaz, uspostaviti pun kapacitet srpske zajednice sa kojima će Vlada ili lideri kosovskih institucija, pokušati da za stolom nađu rešenje. Nametanja rešenja neće biti jer sa povlačenjem srpskih institucija i države Srbije – odliv Srba sa Kosova biće abnormalan“, upozorava Zejak.

Lične karte, vozačke dozvole, porez na imovinu…

Goran Marinković, poslanik Parlamenta Kosova iz Samostalne liberalne stranke (SLS), smatra da on i njegovi sunarodnici nisu u Skupštini „verovatno ne bi bilo postignuto ovo što je urađeno za tri godine“. „U ovom trenutku moramo time da se vodimo. Vreme će pokazati ostalo. Mislim da u ovom trenutku moramo biti tu“, veruje Marinković.

Serbische Barrikade im Nordkosovo

Barikade ili integracije?


Marjan Šarić, iako je predsednik opštine Orahovac koju finansira Beograd, kaže da je integracija Srba u kosovsko društvo nužnost i prirodni proces. „Hteli to ili ne, mi živimo jedni pored drugih i moramo da se naviknemo na novonastalu situaciju“, kaže Šarić i dodaje:

„Većina Srba integrisala se u kosovsko društvo, ako se misli na dokumenta koja daje Vlada Kosova, znači pored ličnih karata, vozačkih dozvola... Da bi dobio bilo koji dokumenat, moraš da platiš porez na imovinu. Međutim, nije integracija samo da se radi u lokalnoj skupštini ili Domu zdravlja gde je integracija potpuna. Pored slobode kretanja u društvenim i privatnim firmama, gde su ljudi radili pre 1999, do te integracije još uvek nije došlo“, kaže Šarić.

Mladi shvataju neophodnost integracije

Slavomir Mirić, član Komiteta za zajednice u Lipljanu, naglašava da sve veći broj preostalih Srba u toj opštini shvata neophodnost integracije. Mirić podseća da su iz tog dela centralnog Kosova po jedan ministar i zamenik ministra u Vladi Kosova. Mladi se, kaže Mirić, uključuju tamo gde se za to ukaže šansa i gde se raspiše konkurs.

„Sada je bio konkurs za Policiju Kosova i prijavilo se puno srpskih momaka, 27 je ostalo u najužem izboru. Nadaju se da će svi biti primljeni. Imamo dve devojke srpske nacionalnosti koje rade u Domu zdravlja pri kosovskim institucijama. Veliki broj, prevashodno mlađe populacije, uviđa da, ukoliko žele da ostanu ovde, moraju da uđu i uzmu učešće u raznim kosovskim institucijama, ali sa tom mišlju da nam ostaje zdravstvo i prosveta na našem jeziku i pod ingerencijom Vlade Republike Srbije“, ocenjuje Mirić.

Autor: Refki Alija, Prizren
Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 29.01.2012
  • Ključne reči kosovo
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/13sXD
  • Datum 29.01.2012
  • Ključne reči kosovo
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/13sXD