Korak unazad u borbi protiv korupcije?

Kada je pre dve nedelje u Rumuniji predstavljen novi ministar pravosudja, činilo se barem da je uklonjena tačka večitog razdora izmedju premijera Kalina Popeskua Taričeanua i šefa države Trajana Baseskua. Jer, obe strane su prihvatile izbor politički nezavisnog advokata Katalina Predojua, nakon debakla koji je izazvalo otpuštanje uspešne ministarke Monike Makovej, od strane premijera u proleće 2007.

Novi prioriteti novog ministra

Novi ministar je odmah istakao svoje prioritete: „Svestan sam da na prvom mestu moramo da uklonimo nedostatke u reformskom procesu, pre svega jer smo se na to obavezali u okviru mehanizma za saradnju i kontrolu napretka EK. Evropskoj komisiji potvrđujem našu potpunu otvorenost i saradnju, kako bi postigli željene ciljeve.“I zaista, krajnje je vreme za novu borbu protiv korupcije na najvišem nivou. Zbog stagnacije reformskih procesa, EK bi mogla još ovog leta da aktivira tzv sigurnosne klauzule. To bi konkretno za Rumuniju značilo smanjenje finansijske pomoći EU. Medjutim, jedna od prvih akcija novog ministra bi trebalo da nas urazuveri da je to zaista tako, Naime, on je objasnio da izmena zakona o uvodjenju Nacionalne agencije za kontrolu imovine visokih političkih ličnosti u potpunosti odgovara zahtevima EK.

Izmenjeni zakon - siguran teren

Ali čini se da to ipak nije slučaj. Predsednik Odbora za pravosudje rumunskog Senata, Peter Ekstajn Kovac, podneo je ostavku, što je bila njegova reakcija na izmenu zakona. Ipak veliki deo rumunskih političara držao se podalje od bilo kakvog komentarisanja, jer za mnoge od njih izmenjeni zakon predstavlja sigurni teren. Predstavnici civilnog društva govorili su o političkoj restauraciji: od efikasnog sredstva za suzbijanje korupcije na najvišem nivou nastao je instrument za zaštitu upravo tih korumpiranih nosioca moći.

Nestao etički impuls

Novinar Horaciu Pepine kaze: „Etički impuls koji je nastao tokom projekta bivše ministarke pravde Monike Makovej, sada je iščezao. Pokušajmo da formulišemo stvari na sledeći način: za one koji su se nakon promena poslužili nečasnim sredstvima , taj zakon ne znači nista drugo do pomilovanje. Pravni mehanizmi treba da reaguju tek od sada, znači kod onih koji će se tek služiti nečasnim sredstvima.“

Loš znak za EK

Drugim rečima, u Rumuniji danas ima manje pravnih mehanizama protiv korupcije na najvišem nivou, nego što je to bilo pre ulaska zemlje u EU. Tome doprinosi i najnovija odluka, prema kojoj će rumunski Ustavni sud ući u istoriju sudske prakse. Name, prema volji vrhovnog sudije antikorupcijski organi vlasti moći će da vode istragu protiv jednog aktuelnog ili bivšeg ministra, koji istovremeno ima poslanički mandat, samo ako takvo kazneno gonjenje dozvoli parlament.Do sada je to bila nadležnost šefa države. Ali sa novim odlukama, aktuelne istrage protiv osumnjičenih za korupciju moraju ponovo da budu otvorene. Presuda Ustavnog suda jeste dalje kompromitovanje borbe protiv korupcije, ali i loš znak za EK koja se nadalje snažno zalaže za nezavisno sudstvo u Rumuniji.