1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Korak po korak na putu ka EU

Albaniji – status kandidata, Crna Gora pokreće tri nova poglavlja u pregovorima o članstvu, Srbija još radi na otvaranju svog prvog poglavlja. To je rezultat jučerašnjeg (24.6.) sastanka Saveta ministra EU.

Savet ministra Evropske unije podržao je predlog Evropske komisije i na sastanku u Luksemburgu odlučio da Albaniji odobri status zemlje kandidata za članstvo u EU. Kandidatski status, za koji je Albanija podnela zahtev 2009. Godine, mora da dobije još i „zeleno svetlo“ od Saveta EU, čime bi Albanija i zvanično, pored Makedonije, Crne Gore i Srbije, postala kandidat za buduću zemlju-članicu.

„To je prekretnica za Albaniju na njenom putu evrointegracija“, poručio je Dimitris Kurkulas, zamenik šefa diplomatije Grčke, zemlje koja predsedava Savetom. „Odluka je važna i za sve zemlje Zapadnog Balkana i njihovu evroatlantsku perspektivu. Ona jača kredibilitet procesa proširenja i potvrđuje želju Unije da prihvati sve narode Zapadnog Balkana u našu evropsku familiju“, dodao je Kourkoulas.

Evropski ministri sa sastanku u Luksemburgu poručili su da kandidatski status Albanije „nije kraj već početak evropskog puta“ ka jačanju demokratije u toj zemlji, stabilnoj vladavini zakona, kao i da bez nezavisnosti medija i sudstva, ali i uporne borbe protiv korupcije, nema ni članstva u EU. „Albanija mora da radi odlučno na svim preporukama Evropske komisije i da osigura punu implementaciju ključnih prioriteta među kojima su reforma javne administracije i pravosuđa, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, zaštita ljudskih prava i antidiskriminaciona politika, uključujući pitanja odnosa prema manjinama i imovinsko pravo“, stoji u saopštenju Saveta ministra.

EU-Außenministertreffen in Luxemburg 23.06.2014

Ministri EU na sastanku u Luksemburgu

U Evropskoj uniji naglašavaju da se od Albanije očekuje da intenzivira i rad na rešavanju pitanja migracija , između ostalog i zbog pritiska koje evropski sistemi azila trpe zbog neosnovanih zahteva koji dolaze od nosilaca albanskih pasoša. Tirana je pozvana da nastavi konstruktivno zalaganje u oblasti regionalne i dobrosusedske saradnje, ali i da, zarad nastavka svog evrointegracionog puta, osigura adekvatan dijalog vlasti i opozicije kada je reč o evropskim reformama.

Pored reformskih procesa, u Evropskoj uniji podvlače da su osnovni izazovi za Albaniju korupcija i organizovani kriminal. Tirani se skreće pažnja na činjenicu da je proces pristupanja EU postao kompleksiniji i zahtevniji. Navodi se da je Hrvatskoj, od dobijanja kandidatskog statusa do članstva, bila potrebna gotovo čitava decenija. U diplomatskim krugovima upozorava se i na to da među zemljama-članicama Unije postoji određeno opiranje daljem procesu proširenja, zasnovano kako na ekonomskim pitanjima i rastućem evroskepticizmu, tako i na „naučenim lekcijama“ i „nezadovoljavajućem demokratskom napretku“, na prvom mestu Bugarske i Rumunije.

Stav prema Rusiji i napredovanje Crne Gore

Sa sastanka Saveta ministra u Luksemburgu, Grčka, koja završava svoje šestomesečno predsedavanje EU, kaže da je zadovoljna postignutim napretkom u procesu proširenja na Zapadni Balkan od početka ove godine. Pored kandidatskog statusa Albanije, posebno se ukazuje i na „istorijski trenutak“ početka pristupnih pregovora EU i Srbije, kao i na napredak Crne Gore, koja je završila proces skrininga. Od 35 poglavlja, Podgorica je otvorila 12 u procesu pregovora o članstvu, od kojih su dva provizorno i zatvorena.

EU- Erweiterungskommissar Stefan Füle

Komesar za proširenje EU Štefan File (levo) prilikom jedne od poseta Podgorici

Savet Evropske unije pohvalio je Crnu Goru za „dobar tempo u procesu pregovora o članstvu“, a posebno je ukazano na uspešno usklađivanje politike Podgorice sa merama EU koje se odnose na situaciju u Ukrajini:„Danas smo sa Crnom Gorom otvorili i poglavlje o zajedničkoj spoljnoj politici i to u ovom važnom trenutku“, izjavio je komesar za proširenje EU Štefa File. „Mi o pristupanju svakog kandidata sudimo na osnovu zasluga i ako tu postoji progres onda i zemlja ide napred. Želeo bih da takva saradnja sa Crnom Gorom, kako u regionalnom kontekstu, tako i u usklađivanju sa spoljnom politikom EU, bude dobar primer i za druge zemlje u procesu pristupanja ili one koje to žele da postanu“, rekao je komesar.

Štefan File je po završetku petog po redu Saveta za asocijaciju i stabilizaciju EU-Crna Gora,održanom na marginama ministarskog sastanka u Luksemburgu, ukazao da napredak u pregovaračkom procesu Crne Gore mora da bude praćen i primenom usvojenih planova i strategija i na terenu, posebno u oblasti vladavine prava, kao i prilikom rešavanje pitanja zaštite novinara i stvaranju bolje medijske klime u Crnoj Gori.

Srbiju čeka otvaranje prvog poglavlja

Istovremeno, u pregovaračkom timu Srbije za Dojče vele kažu je trenutno teško dati procenu kada bi se mogla otvoriti prva poglavlja u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom. Skrininzi i dalje traju, a prema novom evropskom pristupu jedno od tri najkompleksnijih poglavlja – 23, 24 i 35, koja se odnose na vladavinu prava, slobode, ali i na odnose sa Kosovom, trebalo bi da budu među onima koja će pokrenuti pregovore:

Serbien Tanja Miscevic Chefunterhändlerin für den EU-Beitritt

Tanja Miščević: Radimo sve u cilju što skorijeg otvaranja pregovora

„Sa naše strane mi radimo sve u cilju što skorijeg otvaranja pregovora“, kaže šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević za Dojče vele: „Kod dijaloga (sa Prištinom) imamo usporavanje iz objektivnih razloga izbora i formiranja vlade na Kosovu. Kada je reč o poglavljima 23 i 24, tu je objektivno potrebno vreme. Set pravosudnih zakona već je obrazlagan u Skupštini i tu pratimo planirani tempo aktivnosti. Ali moramo da imamo na umu da nikada neće ići glatko, kao i da nikada ne treba zaboraviti da svaki korak u procesu približavanja EU je i politička odluka i zavisi od svih 28 država članica“, objašnjava Mišević.

Otvaranje pregovaračkih poglavlja sa Srbijom, pored aktivnosti srpskih vlasti i napretka u procesu dijaloga sa Prištinom, zavisiće i od internih procedura Evropske unije, koja bi do kraja ove godine trebalo da dobije novi Evropski parlament, novi sastav Evropske komisije, kao i novog šefa spoljnopolitičke službe.