Korak ka EU, ali bez automatizma

Ratko Mladić i Radovan Karadžić uskoro će dobiti društvo u zatvoru u Ševeningenu. Pridružiće im se Goran Hadžić, poslednji srpski osumnjičenik za ratne zločine u bekstvu. Njega Tribunal tereti za zločine počinjene tokom rata u Hrvatskoj. Tako je predsednik Srbije Boris Tadić ispunio obećanje koje je dao pre dva meseca, nakon hapšenja osumnjičenog za ratne zločine Ratka Mladića. Vlada u Beogradu održala je reč i time ispunila i važne preduslove Evropske unije za pokretanje pristupnih pregovora.

Istina je da kritičari u tome (kao i u slučaju Mladićevog hapšenja) mogu da vide ciljanu strategiju: svojevrsnu „trgovinu“ - kako bi se ubrzalo približavanje Evropskoj uniji. Glavni tužilac Haškog suda Serž Bramerc poslednjih meseci povećao je pritisak na Beograd da intenzivira potragu za osumnjičenima za ratne zločine. Iza te teorije stoji sumnja da je vlada Srbije zapravo sve vreme znala gde se oni skrivaju, kako bi ih „predstavila“ u trenutku u kojem hapšenja mogu da se dobro politički kapitalizuju.

Dodatna podrška pomirenju

Ipak, onaj ko iznosi takve argumente ne bi trebalo da previdi gestove koje je Tadić, kao prvi predsednik Srbije u nekoliko navrata napravio s pogledom na svoje komšije. Prošle godine u Skupštini Srbije inicirao je donošenje deklaracije o Srebrenici kojom su osuđeni zločini nad muslimanima počinjeni 1995.

Tadić se, aktivnije nego bilo koji njegov prethodnik, zalagao i za pomirenje. Hapšenje Hadžića dodatno će podržati taj proces zato što na taj način postaje moguće individualno procesuiranje za krivicu iz ratnih godina - a time i korekcija prebacivanja kolektivne odgovornosti.

Razumljivo je zadovoljstvo koja vlada u Hrvatskoj zbog činjenice da će jedan od glavnih počinilaca završiti pred sudom. Za porodice žrtava u Hrvatskoj sada postoji i nada da će konačno saznati šta se dogodilo s ljudima koji su nestali - zapovedništvo nad tim operacijama imao je Hadžić.

Ojačana Tadićeva pozicija

Nema sumnje da će hapšenje Gorana Hadžića ojačati poziciju predsednika Srbije uoči parlamentarnih izbora iduće godine. Građani Srbije pozdraviće svaki korak ka Evropskoj uniji. Ali, Srbija ne može da bude sasvim sigurna da je put za pregovore o članstvu „čist“. Potrebno je eliminisati nedostatke i na drugim područjima: borba protiv korupcije i kriminala, ili ojačavanje uloge parlamenta koji bi trebalo da kontroliše tajne službe. I na tim područjima Srbija u idućim mesecima mora da napravi vidne napretke.

Konačno, najveći izazov na putu Beograda u Evropsku uniju jeste rešavanje pitanja Kosova. Put Srbije ka Briselu jeste postao nešto kraći, ali taj put i dalje, svejedno, ostaje težak.

Komentar: Verica Spasovska / sm
Odgovorni urednik: Ivan Đerković