Korak ka dogovoru Turske i Kurda

Kurdi i Turska preduzimaju velike korake ka konačnom završetku konflikta koji traje tri decenije i koji je do sada odneo 45.000 života. Abdulah Odžalan, vođa zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), koji se nalazi u zatvori, pozvao je na prekid sukoba i povlačenje njegovih naoružanih sledbenika sa turske teritorije.

„Neka oružje utihne i politika zavlada“, poručio je Odžalan u svojoj izjavi, koju su pročitali pro-kurdski političari stotinama ljudi okupljenim na proslavi kurdske Nove godine u Dijarbakiru, gradu na jugoistoku u kom je većinsko kurdsko stanovništvo. „Otvorena su nova vrata procesa, od oružanog sukoba ka demokratizaciji i politici demokratije“, rekao je Odžalan. „Ovo nije kraj, ovo je početak nove ere.“

Rastu nade, ali oprez ostaje

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan oprezno je pozdravio izjavu, ali je naglasio da je važno videti da se dogovor primenjuje. Ubrzo po Odžalanovoj izjavi, vrhovni zapovednik PKK Murat Karajilan rekao je da će grupa prestati sa vatrenim napadima. „Trebalo bi svi da znaju da je PKK spremna za mir, kao i za rat,“ izjavio je za pro-kurdsku novinsku agenciju iz sedištem u severom Iraku.

Odžalanov istorijski poziv bio je razlog da se probudi nada u Turskoj. Većina posmatrača vidi pregovore turske vlade i Osžalana, koji su počeli prošle godine, kao najozbiljniji napor da se okonča decenijski konflikt. Ali eksperti još uvek upozoravaju slabosti, teškoće i očekuju duge pregovore pre nego se dođe do mirovnog rešenja.

„Odžalanova izjava označava početak novog perioda, koji će značiti ozbiljnije pregovore sa turskom Vladom“, smatra Nihat Ali Ozkan, poznati stručnjak iz organizacije TEPAV iz Ankare. On upozorava da ne treba imati velika očekivanja. „Nije moguće preko noći postići dogovor oko kurdskog pitanja. Govorimo o procesu pregovaranja koji će trajati dugo. Ne govorimo o problemu koji može biti rešen za tri ili pet meseci, pa čak ni za par godina“, rekao je Ozkan za Dojče vele.

Pregovori počeli rajem 2012. godine

Turska vlada počela je direktne pregovore sa Odžalanom prošlog oktobra, tražeći od Nacionalne obaveštajne službe (MIT) da dođe do mirnog rešenja. Pre tri godine MIT je u tajnosti potpisao ugovor sa vođama PKK, ali je takozvani „Oslo-proces“ izneverio očekivanja i doveo do novog talasa nasilja tokom 2011. i 2012.

Ipak, pritisci iz regiona i građanski rat u Siriji prisilili su Tursku da proba još jednom. Ovoga puta, Erdoganova vlada odlučila se na transparentniji proces, obaveštavajući javnost o najvažnijim tačkama pregovora. Nihat Ali Ozkan misli da pregovori turske vlade i Odžalana postavljaju novu paradigmu u decenijskom konfliktu i da se proces ne može vratiti nazad.

Uprkos sumnjama u Odžalanov trenutni uticaj na PKK, jer je on u zatvoru od 1999, proces je pokazao da on i dalje ima veoma važno mesto u toj organizaciji.

Mirovni proces neće biti jednostavan

Po Ozkanovom mišljenju, može biti pokušaja određenih grupa da napadnu i naruše mirovni proces i biće verovatno nekoliko kriznih momenata: „Proces nije ograničen na prekid vatre, odbacivanje oružja, on uključuje i velike političke i ustavne promene, a pitanje je kako će Ankara podeliti moć i suverenost sa Kurdima, odnosno sa PKK koja tvrdi da ih predstavlja. Turska vlada pokušaće da sinhronizuje pregovore, proces ustavnih promena i bezbednosnu politiku. Najverovatnije će PKK doći sa maksimalnim zahtevima, a turska strana će predložiti minimum“, očekuje Ozkan.

I dok turska vlada sa optimizmom gleda u budućnost, turske opozicione partije levog centra i nacionalisti još uvek nemaju poverenja. Neki kritičari Erdoganove poteze vide kao pokušaj da dobije podršku Kurda za svoj plan da menja ustav i uvede predsednički sistem, što bi dodatno ojačalo njegovu moć.

Sezgin Tanrikulu, kurdski poslanik iz Republičke narodne partije (CHP) levog centra, kaže da je Erdogan samo odgovoran za to što nema napretka u dugotrajnom kurdskom problemu: „Erdogan vlada zemljom duže od deset godina. Odgovoran je za neuspeh u nalaženju rešenja do danas“, rekao je Tanrikulu za Dojče vele. „Godine 2012. kada je njegova AKP došla na vlast, naoružani militanti PKK napustili su tursku teritoriju. Ali AKP nije uspela da pokaže hrabrost i demokratsku viziju i propustila je priliku da nađe rešenje.“ Taj poslanik misli da su i tajni pregovori vođeni pre tri godine takođe bili fokusirani na Erdoganov uspeh na izborima i da zato nisu dali rezultate.

Za razliku od CHP, koja podržava mirno rešenje, turska nacionalistička opozicija podržava oštrije mere, sa ciljem da se eliminiše pretnja PKK. Lider tog dela opozicije Devlet Bakeli optužio je Erdogana za „izdaju“ i „prodaju zemlje krvavim razbojnicima.“

Dugotrajan proces

Oružana kampanja Radničke partije Kursidtana duga 29 godina odnela je 40.000 života. Procenjuje se da PKK ima oko 2.000 boraca u Turskoj i nekoliko hiljada smeštenih na severu Iraka. Stručnjak za bezbednost Ozkan, uprkos Odžalanovom istorijskom pozivu na novu eru političke borbe, misli da nije izvesno da će PKK definitivno odbaciti oružje u kratkom vremenskom roku: „Ne verujem da će članovi PKK koji su se povukli sa turske teritorije odmah odbaciti oružje. PKK će verovatno nastojati da zadrži jaku poziciju protiv turske vlade tokom pregovora, a nastojaće da zadrže i oružje.“

Ozkan dodaje da će organizacija verovatno svoj vojni fokus preusmeriti na Siriju, što može izazvati veću zabrinutost Ankare. Turska gleda na stvaranje države pod kontrolom PKK na severu Sirije kao na pretnju za svoju bezbednost. „Uspeh turskih pregovora sa PKK usko je povezan sa globalnim i regionalnim razvojem događaja. Ne može se naći rešenje za problem sa PKK, ako se ne nađe rešenje za problem u Siriji“, naglasio je Ozkan.

Autori: Ajhan Šimšek, Istanbul / Ana Bogavac
Odgovorni urednik: Ivan Đerković