Kopti dobijaju novog patrijarha | Politika | DW | 04.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kopti dobijaju novog patrijarha

U nedelju će jedno malo dete u Egiptu odrediti novog poglavara Koptske crkve. Novi patrijarh imaće, s obzirom na stanje u Egiptu, posebnu ulogu – od njega se očekuje da bude čovek za dijalog s muslimanima.

Odluka o poglavaru koptskih hrišćana donosi se u nekoj vrsti lutrije: jedno dete s povezom preko očiju tokom svečane ceremonije u crkvi Svetog Marka u Kairu izvlači iz kutije jednu od tri ceduljice s imenima kandidata. Kutija stoji na oltaru crkve, tako da je cela procedura inscenirana kao neka vrsta Božje odluke. U Egiptu živi većina pripadnika koptske zajednice – procenjuje se između 8 i 14 miliona. U svetu ih je ukupno oko 18 miliona.

Odabrana trojica „finalista“

Koptischer Papst Shenouda III

Patrijarh Šenuda bio omiljen

Patrijarh Šenuda III umro je u martu s 88 godina. Više od 40 godina bio je na čelu koptske crkve. Mnogi Kopti su ga još za života slavili kao sveca, ali uvek iznova su se mogli čuti i glasovi kritike. Prebacivalo mu se da je previše blisko sarađivao s Mubarakovim režimom i da je premalo ukazivao na diskriminaciju hrišćana u zemlji. Breme nasleđa koje će dobiti jedan od tri kandidata za novog koptskog papu stoga nije lako.

Početkom sedmice je u crkvi Svetog Marka u Kairu oko 2.500 Kopta, teologa i laika, muškaraca i nekoliko žena, izabralo tri kandidata za „lutriju“ – to su episkop Rafael (54), episkop Tavadros (60) i otac Rafael Ava Mina (70). Među biračima je bio Jusef Sidhom, glavni urednik nedeljnika Vatani. On smatra da bi novi koptski papa pre svega trebalo da bude duhovni vođa, ali i čovek dijaloga: „Drugi kriterijum koji je vrlo važan je sposobnost vođenja dijaloga sa svim delovima društva izvan crkve. Znamo svi da govorimo o novoj državi Egiptu koja je pod jakim uticajem političkog islama.“

Umereni muslimani i hrišćani – potreba za slogom

Još pod dugogodišnjom Mubarakovom vladavinom je hrišćanska manjina u Egiptu bila pod jakim pritiskom – uvek su iznova vršeni napadi na crkve. Do visokih položaja u politici, državnim službama i vojsci hrišćani su dolazili retko, skoro nikako. Od početka revolucije islamisti koriste bezakonje u zemlji i uzimaju pravdu u svoje ruke – na njihovoj meti su najviše liberalni muslimani, ali i Kopti.

Utoliko je važnije, kaže Jusef Sidhom, da se muslimani i hrišćani zajedno angažuju protiv ekstremnih snaga na obema stranama, na primer u izradi novog Ustava. A tu će budući duhovni vođa Kopta imati posebnu i složenu ulogu, smatra Sidhom. On veruje da se sva tri „finalna kandidata“ mogu nositi sa tom ulogom.

Autori: Hans-Mihael El, Kairo / Dunja Dragojević
Odg. urednik: Nemanja Rujević