Kopaju rov da bi sprečili dolazak izbeglica

Prema pisanju lista, koje nije demantovano, grčka vojska investirala je već u projekat 150 hiljada radnih sati i iskopala rov u dužini od petnaestak kilometara kod grada Orestiada. Sada se radovi nastavljaju kod pograničnog mesta Ardanion.

Autor članka, novinar Jorgos Maluhos smatra da ceo poduhvat ima smisla i da je od koristi ne samo za Grčku, nego i za celu Evropu. Naime, ilegalno useljavanje je sveevropski problem i rov duž granice sprečiće dolazak novih useljenika, kaže Maluhos. Međutim, on u prvom redu ima vojnu, odbrambenu ulogu, preciznije – služi zaštiti severoistoka Grčke. Naime, sa druge strane granice poslednjih godina turska vojska koncentrisala je tenkovske divizije koje su specijalizovane za prelazak vodenih tokova, kaže novinar.

Pored rova biće izgrađena i žičana ograda u dužini od deset i po kilometara duž pogranične reke Evros gde u zemlju ilegalno ulazi veliki broj izbeglica.

Nehumana politika izolacije

Advokatkinja Elektra Koutra, koja se bavi zaštitom ljudskih prava, smatra da je reč o nehumanoj politici izolacije koja uopšte nema smisla. Naime, ograda na kopnu nije nikakva efikasna zaštita, jer će izbeglice potražiti alternativni put preko mora, a krijumčari ljudi samo će podići cene. Osim toga, podizanje ograde i kopanje rova u suprotnosti su sa međunanarodnim pravom, jer se tako onemogućava ostvarivanje prava na azil i zaštitu izbeglica.

Procenjuje se da će ograda koštati najmanje pet miliona evra i izgradnja će se finansirati i sredstvima Evropske unije.

Elektra Koutra smatra da je licemerno od strane Evropske unije što navodno ima rezerve prema ogradi duž granice, a istovremeno finansira njenu izgradnju. Prema mišljenju Koutre tu je mnogo dvostrukog morala. Danas 90 odsto useljenika stiže u Evropsku uniju preko Grčke, zemlja ne može da izađe na kraj sa problemom, ali je uprkos tome prepuštena sama sebi. Umesto da pomognu, mnogi u Evropskoj uniji radije kritikuju, mada su očigledno spremni da snose deo troškova za izgradnju ograde. Sve ukazuje na to da je Grčka potrebna kao mostobran u borbi protiv ilegalnog useljavanja i da se u tu svrhu i koristi, kaže atinska advokatkinja Elektra Koutra.

Autori: Janis Papadimitru / Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon