1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kontroverze oko Bilderberškog kluba

Prošlog vikenda je u Čantiliju, u Virdžiniji, održan 60. po redu sastanak Bilderberškog kluba, svetskoj političkoj, finansijskoj, ekonomskoj, vojnoj i medijskoj eliti koja se jednom godišnje sastaje iza zatvorenih vrata.

default

Bilderberški klub ima stalne članove i goste koje ti članovi biraju na osnovu aktuelne relevatnosti i pozivaju na sastanke. Ovaj klub se sastaje - privatno. Posle sastanaka nema konferencija za novinare; prisustvo novinara i javnosti na mestima održavanja sastanka je nepoželjno i sastanak uvek obezbeđuju jake policijske snage, a ako treba - i vojska. Bilderberški klub je dobio naziv po hotelu u Holandiji u kome je održan prvi sastanak 1954. godine. Njegov proklamovani cilj je bio da „vodeći građani sa obe strane Atlantika (…) što tešnje sarađuju na zajedničkim problemima od kritične važnosti“. Danas ovaj klub sebe naziva „malim, fleksibilnim i informativnim forumom koji ne radi javno“ i „raspravlja o aktuelnim temama posebno na planu spoljhih poslova i međunarodne privrede“.

„Svetska vlada u senci“

Američki bankarski magnat Dejvid Rokefeler

Američki bankarski magnat Dejvid Rokefeler

Tajnost foruma i njegovo članstvo su odavno povod za podozrenje mnogih stručnjaka koji u Bilderbergu vide neku vrstu „svetske vlade u senci“. Izvori bliski Bilderberškoj grupi, kao i mediji čiji su predstavnici prisutni na njenim sastancima, to podozrenje već rutinski omalovažavaju kao „teorije zavere“. Karakteristično je i što o Bilderberškim sastancima veliki mediji gotovo uopšte ne izveštavaju. Čak i učesnici sastanaka na direktna pitanja novinara o svom angažovanju u Klubu - izbegavaju da odgovore. Sve je to dovelo do okretanja dela javnosti i novinara protiv Bilderberga kao neke vrste elitne lože moćnih koja se na sastancima okuplja da bi se dogovorila kako će usmeravati svetku politiku i ekonomiju u narednih godinu dana. Vrata Kluba ranije bila zatvorena za članove van Severne Amerike i Zapadne Evrope, ali su tokom proteklih godina počela da se otvaraju i za goste iz Rusije i Kine.

Korene podozrenja prema Bilderberškom klubu treba tražiti već među njegovim osnivačima ili članovima osnivačkog sastava. Najveći broj članova je tradicionalno iz država NATO. Impuls za osnivanje Kluba je neposredno po završetku Drugog svetskog rata dao Jozef Retinger, tadašnji generalni sekretar Ekonomske lige za evropsku saradnju (ELEC) iz koje je kasnije proistekao Evropski pokret. Lobirajući za Evropski pokret, Retinger je u Sjedinjenim Američkim Državama dobio značajnu finansijsku podršku vlade u Vašingtonu ali i privatnih finansijera poput Američkog komiteta za ujedinjenu Evropu (ACUE) i drugih institucija. Ubrzo su nastali planovi za održavanje godišnje konferencije predstavnika značajnih zapadnih država, a za njenog predsedavajućeg i simboličku ličnost ovog transatlantskog dijaloga izabran je holadski princ Bernhard, predratni nacista i esesovac. On je Drugi svetski rat proveo u egzilu u Londonu, da bi potkraj rata postao glavni komandant Holandskog kraljevskog vazduhoplovstva.

Poznati učesnici

holandska kraljica Beatriks

Holandska kraljica Beatriks

Vremenom su se kao glavni stožeri Bilderberške grupe iskristalisali holandska kraljica Beatriks, američki političar Henri Kisindžer i američki bankarski magnat Dejvid Rokefeler, zatim bivši šef Fijata Đovani Anjeli te politički i vojni stratezi NATO. Na konferencijama je od početaka Bilderberga do danas bilo oko 2500 učesnika, među kojima od poznatih ličnosti novijeg vremena treba pomenuti američkog diplomatu Ričarda Holbruka, bivšeg francuskog francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, a tu su i milijarder Dordž Soroš, te aktuelni šefovi uprava firmi Simens, Goldman zaks, Koka-kola, Rojal dač šel i mnogih drugih. Tu su uvek i glavni urednici listova Vašington post i Njujork tajms i drugih važnih zapadnih medija.

Bilderberg je imao i značajne učesnike iz Nemačke. Od 60-ih godina, među njima je uvek bar jedan predstavnik Dojče bank (poslednjih godina njen donedavni šef Jozef Akerman), kao i bar jedan predstavnik nedeljnika Di cajt. Među nemačke učesnike spadaju i bivši šef Dajmler-benca Jirgen Šremp. Sva puta je učestvovao bivši nemački kancelar Helmut Šmit. 2005. u Klubu je bila nemačka kancelarka Angela Merkel, 2007. tadašnji predsednik nemačke Stranke slobodnih demokrata (Liberali) i tadašnji vođa opozicije u Bundestagu Gido Vestervele (danas ministra poljnih poslova Nemačke). To su samo neki od nemačkih aktera, među kojima je 2008. bio i bivši ministar inostranih poslova i političar Zelenih Joška Fišer.

„Okupiraj Bilderberg“

Kontroverze oko politiöara nemaökih zelenih Jirgena Tritina

Kontroverze oko političara nemačkih zelenih Jirgena Tritina

Oko učešća Joške Fišera (i 2008. upravo u Čantiliju kao i ove godine) tada nije bilo velikih kontroverzi. Prošlog vikenda je, međutim, jedan drugi političar Zelenih bio na sastanku Kluba: Jirgen Tritin, šef poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu. To je začudilo mnoge njegove stranačke kolege koje nisu naklonjene Bilderberškoj grupi. Špigel prenosi da su neki zamerili Tritinu što pre svog odlaska u SAD (gde se sastao sa generalnim sekretarom UN Banom Ki Munom) nije najavio da će učestovati na sastanku Kluba. Špigel piše da je Tritin znao u šta se upušta odlaskom na Bilderberški sastanak, ali da je možda ipak iznenađen oštrim kritikama na čijoj se meti našao zbog tog postupka. Magazin navodi i reči Tritinovog partijskog kolege, poznatog političara i poslanika Bundestaga Hans-Kristijana Štrebelea, koji je rekao jednostavno da „tamo ne bi otišao“, ali i da mu je Builderberška konferencija uvek bila sumnjiva.

Ovogodišnji sastanak u Virdžiniji su – kao što je to postalo uobičajeno poslednjih godina, pratili protesti. U skladu sa glavnim motom demonstracija zbog finansijske krize, protest u Čantiliju je protekao u znaku poziva „Okupiraj Bilderberg“. Među demonstrantima su uglavnom nezavisni i kritični novinari i članovi antiglobalističkih pokreta. Za kritičare Bilderberga, taj skup je neka vrsta nedemokratske svetske vlasti - u skladu sa ranijom izjavom bivšeg generalnog sekretara NATO Belgijanca Vilija Klasa da učesnici sastanka na osnovu svojih izlaganja dobijaju izveštaje i da se od njih očekuje da „te izveštaje i primenjuju u sprovođenju svoje politike u okruženju u kome imaju uticaj“.

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković