Kontrole u železnici zbog pretnji od napada

Uvek iznova mogu se čuti upozorenja od terorističkih napada Al Kaide, koja stižu iz Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke. Poslednja ukazuju na opasnosti u evropskom železničkom saobraćaju. I to je apsolutno sve što nadležni u ministarstvu mogu da kažu. Nemački tabloid Bild tvrdi kako Al Kaida na meti ima brze vozove u Evropi a da je ta saznanja Berlinu prosledila američka obaveštajna agencija NSA. Pozivajući se na neimenovani izvor, Bild prenosi kako pripadnici Al Kaide, sem napada u vozovima, planiraju sabotaže na brzim prugama, uključujući i na deonicama u tunelima.

Pokušaji napada u Nemačkoj

Nemačku železnicu (DB) čini mreža od 5.700 stanica, koja je i ranije bila na meti terorista. Godine 2006, na železničkoj stanici u Kelnu, pronađene su dve torbe za eksplozivom. Šest godina kasnije jedna eksplozivna naprava pronađena je i u Bonu, koja je na sreću bila pogrešno sklopljena. O tome šta je urađeno, od ovih pokušaja napada, nadležno ministarstvo ne želi da govori.

Ni u upravi nemačke železnice ne žele da komentarišu, kakve se mere bezbednosti sprovode na stanicama, u vreme kada se u javnosti govori o pretnjama od terorističkih napada. Informacije je moguće dobiti jedino od Kriminalističke policije na saveznom nivou. Ali i zvaničnici te službe nisu u poziciji da saopšte niüta drugo sem rečenice, kako su „aktivnosti savezne policije usklađene sa visokim bezbednosnim rizikom u zemlji i inostranstvu“.

Nije svaki kofer potencijalna pretnja

Za šefa Instituta za istraživanja terorizma, Rolfa Tophofena opreznost nemačkih vlasti krajnje je razumljiva. „To što teroristi u fokusu imaju evropsku saobraćajnu mrežu nije ništa novo“, kaže ovaj stručnjak za DW. Takvi planovi su za Al Kaidu oduvek imali „najveći prioritet“.

Timon Hajnrici, šef redakcije nemačkog lista za saobraćaj, tvrdi kako su železničke stanice sigurno na meti terorista. „Efekat jednog takvog napada znatno je veći, nego na nekoj trasi, zbog većeg broj ljudi“, kaže on. Nemačka železnica je toga svesna. „Zato su i pojačane kontrole na stanicama. Više se pažnje obraća na prtljag putnika“, uveren je Hajnrici. „I policijske snage ozbiljnije nadgledaju železničke stanice. Uvećan je broj pripadnika policije.“ Povećano prisustvo bezbednosnih snaga, može se uočiti u većim gradovima, na primer u Kelnu i Frankfurt na Majni. Gradovi sa većim saobraćajnim čvorištima smatraju se ugroženijim, dodaje stručnjak Tophofen. „Zahvaljujući sistemima za video nadzor u Kelnu su svojevremeno otkrivene eksplozivne naprave.“

Druge zemlje primenjuju strožije kontrole

I druge evropske države pokušavaju adekvatno da odgovore na pretnje od terorističkih napada. Za razliku od Nemačke, u Španiji su kontrole znatno opsežnije. Još od teškog terorističkog napada u Madridu 2004. godine, bezbednosne službe primenjuju daleko strožije mere, koje u najmanju ruku podsećaju na one na aerodromima, posebno na prometnijim železničkim stanicama. A to znači da se u voz ne možete ukrcati ukoliko vaš prtljag prethodno nije prošao kontrolu. Čak se i karte kontrolišu pre ulaska u voz. „U svakom slučaju su se takve kontrole na aerodromima pokazale funkcionalnim“, kaže stručnjak za saobraćaj Hajnrici. „Doduše, koliko je to u borbi protiv terorizma svrsishodno teško je proceniti, ako se ima u vidu da su kontrole noćnog saobraćaja slabije.“

Britanska kompanija Jurostar grup, još od devedesetih godina prošlog veka, primenjuje stroge bezbednosne mere na međunarodnim linijama, kao što je recimo železnička veza između Londona i Pariza. Putnici na ovoj trasi prolaze apsolutno istu kontrolu, kao i na aerodromima, „što na stanicama poput Kelna, kroz koju dnevno prođe preko milion putnika, nije izvodljivo“, kaže ekspert za borbu protiv terorizma Tophofen.

U Rusiji se od aprila 2013. godine na 32 železničke stanice primenjuju slične mere. Međutim, s obzirom da je promet putnika takođe izrazito velikog intenziteta, ruska policija nasumično proverava putnike i njihov prtljag. „Pojedinačna kontrola putnika uvek deluje zastrašujuće“, kaže Tophofen. Istovremeno, podjednako je važno da se pretnje od napada ne precene, jer to izaziva „paniku i strah“. U tom slučaju teroristi bi već ostvarili jedan od svojih ciljeva.

Autori: Kristijan Ignaci / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković