Kontrola trgovine oružjem (ne)moguća misija | Politika | DW | 28.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kontrola trgovine oružjem (ne)moguća misija

UN ponovo pregovaraju o kontroli trgovine oružjem. Pregovori vođeni 2012. godine propali su zbog protivljenja Rusije, Amerike i Kine. Borci za ljudska prava smatraju da je novi nacrt sporazuma nezadovoljavajući.

default

Oružje

Globalna trgovina majicama, paradajzom i igračkama je strogo regulisana, ali trgovina oružjem to nije, izjavio je generalni sekretar UN Ban Ki Mun uoči početka pregovora. Ujedinjene nacije pokušavaju da regulišu globalnu trgovinu oružjem već sedam godina. Sada je na dnevnom redu novi dogovor. On ima za cilj da se ubuduće kod prodaje oružja vrši provera da li će se tim oružjem kršiti ljudska prava. Takođe bi trebalo sprečiti da oružje padne u ruke terorista i mafije.

AI Kampagne für die Kontrolle des Waffenhandels

Kampanja Amnesti Internešenal

Velika većina zemalja podržava tu inicijativu. Među njima je i Nemačka. „U okruženju gde ima raznih interesa, nemačka vlada se snažno zalaže se za strog sporazum o kontroli oružja. Pravno-obavezujući propisi o trgovini oružjem značajno bi doprineli miru i regionalnoj stabilnosti“, kaže portparolka ministarstva spoljnih poslova za DW.

Istovremeno, borci za ljudska prava se žale da nacrt ugovora ima previše „rupa“. Robert Linder iz organizacije Oksfam posmatrao je dosadašnji tog pregovora u Njujorku. On smatra da je isuviše lako izigrati predviđene mehanizme kontrole:

„To mora biti ugovor zasnovan na međunarodnom zakonu, koji zabranjuje pojedine isporuke oružja, na primer, ako je jasno da će se oružje koristiti za genocid, ratne zločine, zločine protiv čovečanstva ili sistematske povrede ljudskih prava“

U prvom planu privredni interesi

Nijedna država se ne protivi otvoreno kontroli naoružanja. Ali mnoge vlade zahtevaju da se u sporazum unesu izuzeci, da bi zaštitile svoje ekonomske interese. „Okruženje gde ima raznih interesa“, kako kaže nemačka vlada, obuhvata pre svega Rusiju, Ameriku i Kinu. Velike vojne sile su jako rezervisane, pre svega po pitanju kontrole izvoza municije i rezervnih delova za oružje. Ali otpor dolazi i iz zemalja koje se brzo razvijaju.

Infografik Die fünf größten Waffenimporteure SIPRI 2013

SIPRI: Najveći uvoznici oružja (2013)


„Indija, Brazil i Južna Afrika žele da i same izgrade industriju naoružanja“, kaže Robert Linder, koji je razočaran tim stavovima. „Oni se plaše da će stroge kontrole ograničiti njihove isporuke oružja i smanjiti mogućnost izvoza. Ove zemlje prete da toliko razvodne sporazum, da više neće biti važno da li je usvojen ili nije.“

Pregovori bez napretka

U oružanim sukobima svake godine pogine preko pola miliona ljudi. Gotovo 900 miliona komada ručnog naoružanja je trenutno u opticaju - to znači jedan na osam ljudi, uključujući i decu. Svakog minuta prema podacima Amnesti Internešenela jedan čovek umre od rane vatrenim oružjem. A trgovina tim oružjem vredna je 60 milijardi evra na godišnjem nivou.

Nacrt sporazuma o kome će danas (četvrtak, 28. mart) glasati zemlje međunarodne zajednice u Njujorku, ostavlja velike praznine po pitanju tipova oružja i municije, žali se stručnjak iz Oksfama Linder: „Gotovo da nema propisa za kontrolu municije. Slično je i kod dodatnih i rezervnih delova za oružje. Zapravo, trebalo bi da se kontroliše samo krupno, ratno naoružanje, tenkovi, borbeni avioni i brodovi.“ Malo oružje ne podleže sistematskoj kontroli i registraciji. „A tim oružjem se svakodnevno većina ljudi ubija povređuje“, napominje Lindner.

Autor: Mirjam Gerke / Darko Janjević
Odg. urednik: Jakov Leon