Kontrola budžetskog novca

Formiranje Državne revizorske komisije, koja bi kontrolisala trošenje novca iz budžeta, ponovo pokrenulo pitanje političkog uticaja na takozvane nezavisne institucije. Opozicija najavila da će glasati protiv predloga zakona, jer se njeni članovi biraju po stranačkoj pripadnosti. Pojedini kandidati osumnjičeni za kršenje zakona, tvrde opozicioni predstavnici.

Državna revizorska komisija zamišljena je kao nezavisna insitucija, koja bi pre svega brinula u novcu iz budžeta. Međutim, opozicija tvrdi kako su tri stranke vladajuće koalicije međusobno podelile mesta u tom telu. Na taj način će izvršna vlast, uz pomoć ove institucije zapravo kontrolisati samu sebe. Tanja Jakobi, ekonomski konsultant, za Radio Dojče Vele kaže da su takve primedbe sasvim opravdane:

„Mislim da je najvažnije to što ne samo da se ljudi biraju po stranačkoj pripadnosti, nego oni i ako bi želeli da budu nezavisni, a mislim da ljudi mogu u jednom trenutku da se odreknu ili da zamrznu svoje članstvo u partiji, ne mogu da budu nezavisni zbog toga što partije imaju ogroman uticaj na sve institucije, koje su navodno nezavisne, pa i na ovu revizorsku komisiju“.

Srbija je inače jedna od poslednjih zemalja regiona koja formira ovu instituciju. Zakon o državnoj revizorskoj instituciji donet je još 2005 godine, a krajnji rok za izbor njenih članova bio je maj 2006 godine. Tanja Jakobi ipak ocenjuje da bi krajnji rezultat bio isti čak i da je revizorska komisija ranije formirana:

„Najeklatantniji primer je svakako upravljanje javnim preduzećima; mi vidimo da partije ni do sada nisu uspele da se dogovore koji će partijski činovnik biti na čelu nekog od javnih preduzeća, a u pitanju su takođe velike sume novca kao i u slučaju ove kontrole budžeta“.

Opozicija je skrenula pažnju i na činjenicu da je recimo protiv kandidata Nove Srbije Natalije Ćatović DOS podneo krivičnu prijavu zbog prikrivanja izbornog rezultata 2000 godine. Tome se dodaje da četiri od pet kandidata primaju platu iz budžeta, što direktno krši zakon koji kaže da oni ne smeju imati poslovni angažman s državom poslednjih pet godina. Po rečima naše sagovornice, sve to pokazuje da su mnoge institucije u Srbiji zapravo ceremonijalnog karaktera:

„Mi imamo sada već veliki broj institucija koje su navodno nezavisne, a one se najčešće osnivaju u skladu sa evropskim propisima. One uglavnom ne služe svojoj svrsi i svaka odluka koje one donose je uglavnom oduka koja je rezultat nekih unutrašnjih partijskih dogovora ili borbi“.