Kontratužba jedini mogući odgovor Hrvatima?

Nakon isteka proceduralnog roka za podneske i prigovore, procena srpske strane je očito bila da je jedini odgovor koji je pravno moguć podnošenje kontratužbe, ističe za Dojče vele direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu i stručnjak za međunarodno pravo Duško Dimitrijević. Srpski pravni argumenti se stoga moraju posmatrati u kontekstu ratnih dešavanja u Hrvatskoj, i zločina koje su počinile hrvatske vojne i paravojne snage nad sopstvenim stanovništvom, kaže Dimitrijević:

„To se pre svega odnosi na područje Knina, na područje Slavonije, Zapadne Slavonije i Dalmacije, gde je takođe, kao što se zna s obzirom na broj izbeglica, jedan deo naroda etničke srpske pripadnosti sistematski očišćen, odnosno proteran sa tih prostora“.

Iste optužbe, drugačiji pristup

Obe strane se međusobno optužuju za genocid, ali svaka sa nešto drugačijom argumentacijom, kaže Duško Dimitrijević. Hrvatska to čini u kontekstu dešavanja iz devedesetih godina, a Srbija u kontekstu evolucije istorijskih događaja iz Drugog svetskog rata. Iako Međunarodni sud pravde ne presuđuje o događajima pre 1948, Dimitrijević kaže da je veoma bitno i to što se pravna argumentacija Srbije osvrće na događaje od 1941. do 1945 godine:

„U opisu povoda koji su doveli do uzroka, a potom i do posledica, mislim da je izuzetno važno da to srpska strana na jedan objektivan način, znači na način koji je materijalno i činjenično potkrepljen, podnese jedan opis situacije koja je prethodila dešavanjima na području Hrvatske za vreme rata iz devedesetih godina“.

Bilo strašnih zločina, ali ne i genocida?

Pravnici su već upozorili da Hrvatska ne može dobiti ovaj proces na pravnom terenu, jer je lestvica za genocid po njihovom mišljenju previsoko podignuta već u slučaju Bosne i Hercegovine protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde. Direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da bi tu trebalo biti jako oprezan:

„Po mom dubokom uverenju genocida nije bilo – bilo je zastrašujućih ratnih zločina, ali to je jedna druga vrsta međunarodnih krivičnih dela koje sankcioniše međunarodno pravo. Ipak, ne bih se usudio da dajem preliminarne ocene, jer ne znam šta stoji u srpskoj kontratužbi. Ono što stoji, a što je javno objavljeno, u tužbi Hrvatske protiv Srbije, svakako je politički obojeno“.

Hrvatska će tako pokušavati da dokaže da je Srbija direktno ohrabrivala hrvatske građane srpske nacionalnosti da napuste Hrvatsku 1995. godine. Srbija će sa svoje strane pokušati da dokaže hrvatsku agresiju protiv sopstvenog stanovništva, kao i šta su povodi za rat i da li oni sežu i do dešavanja u II svetskom ratu. Politička rukovodstva dve zemlje će snositi ogromnu odgovornost za posledice koje mogu proisteći iz ovog procesa, smatra Dimitrijević, koji će po njegovom mišljenju zbog širine argumentacije i opisa događaja koji su prethodili ratu biti dosta dugačak i razvučen.

autor: Ivica Petrović, Beograd

odg. urednik: Nemanja Rujević