1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Konstrukcije koje štede materijal i energiju

Ljudi su navikli da se štite od hladnoće, kiše, sunčevih zraka. Oni to u pravilu čine uz pomoć zgrada koje su - uz veliki utrošak energije. Može i drugačije, poručuju inženjeri i arhitekte.

Hausboot am Eilbekkanal, HH-BO, Hausboot auf dem Eilbekkanal Der Eilbekkanal vermittelt im Bereich der Liegeplätze den Eindruck von Introvertiertheit. Bei dem Entwurf haben wir uns bewusst von dynamischen, Mobilität suggerierenden Gestaltungselementen ferngehalten und versucht, über Material und Konstruktion Bezug zum Maritimen herzustellen. Leitmotiv ist ein Schiffswrack, dessen Rumpf im Wasser korrodiert und sich langsam auflöst. Die tragende Spantenkonstruktion des Untergeschosses ist auf einem Betonponton montiert. Die Außenseite ist mit Corten-Stahlplatten verkleidet, deren Patina sich abhängig von Wetter, Tages- und Jahreszeiten verändert. Fenster- und Glasflächen springen um die Ti

Forme za građevine treba tražiti u prirodi

Naše zgrade su građene da bi se zaštitile od atmosferskih uticaja; hlađene, grejane ili postavljane u senku. I to u vremenu u kome potreba za energijom nesmanjeno raste, ali je resursa sve manje. Zbog toga sve više inženjera i naučnika traži da promenimo perspektivu: prirodu ne bi trebalo da posmatramo kao „neprijateljsku silu“, već da od nje „ukrademo“ poneku ideju o efikasnom korišćenju energije. Na forumu o energetici nedavno održanom u Briksenu u južnom Tirolu, neke od ključnih ideja izneo je Džems Lo, arhitekta iz Hong Konga. On traži da se vratimo bionici i načinu razmišljanja čuvenog američkog arhitekte Bakminstera Fulera, koji je još sredinom 20. veka pokušavao da prilagodi svoje nacrte onima koje je nudila sama priroda. Fuler je, na primer, krajem 40-ih godina projektovao tzv. geodetsku katedralu, polukružnu konstrukciju od trouglova koji se međusobno stabilizuju. Kao uzor mu je poslužio – pčelinjak.

Rešenje u termitnjaku

Slične ideje je sledio i Mik Pirs. On je 1996. u Harareu projektovao „Istgejt centar“, veliki tržni i poslovni centar, koji je imao – prirodnu klimatizaciju. Pri tome se poslužio rešenjem koje je našao u – termitnjaku. Termiti grade relativno visoke stubaste konstrukcije koje imaju veoma promišljen sistem vazdušnih kanala; osim toga, oni „hvataju“ svaki dašak vetra i sprovode ga kroz svoju građevinu u toplim godišnjim dobima. Potrošnja energije u termitnjaku, prema navodima graditelja „Istgejta“, proporcionalno gledano, iznosi deset odsto potrošnje jedne poslovne zgrade. Džems Lo svojim konstrukcijama ide mnogo dalje od Fulera i Pirsa. Na forumu u Briksenu, on je predstavio dva projekta. Jedan je poslovna zgrada u Mumbaju, koja liči na predimenzioniranu fudbalsku loptu, a drugi je “Tehnosfera” koja bi trebalo da “nikne” u Dubaiju. Ova potonja bi trebalo da bude kugla sa vodopadima, uzgojem ribe i specijalnim omotačem od površina za fotovoltaiku i solarnih tabli, omotačem koji sprovodi sunčevu svetlost u unutrašnjost zdanja.

Prav ugao guta materijal i energiju

Rad Džemsa Loa nije nesporan. Jer, prvo čega se odrekao u svojim projektima jeste – prav ugao. “U prirodi ne postoji prav ugao”, kaže, i dodao da je u pitanju forma koja guta materijal i energiju. Njegova poslovna zgrada u Mumbaju ima jajastu formu i tako za 20 odsto manju spoljnu površinu – pri jednako velikoj unutrašnjoj površini. U prirodi postoje mnogobrojni primeri konstrukcija visokog energetskog učinka, bilo da se radi o ekstremno lakim, a ipak stabilnim ljušturama algi, ili konstrukciji drveća kod koga su jače opterećeni delovi stabilnije konstrukcije od slabije opterećenih grana. Tako se štede materijal i energija. U građevinskoj industriji preovladava upotreba nosača sa T-formom, koji se prave od iste količine materijala bez obzira na to gde se upotrebljavaju. Tu je ključ mudrosti prirode: u njoj se ne rasipaju ni energija, ni materijal.

Autor: Saša Bojić (agencije)

Odg. urednica: Ivana Ivanović

  • Datum 01.02.2012
  • Ključne reči nauka
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/13uHO
  • Datum 01.02.2012
  • Ključne reči nauka
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/13uHO