1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Konflikti prošlost, pravda budućnost

Pored Rezolucije o istrazi navoda o nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je još tri rezolucije koje se odnose na Zapadni Balkan.

default

Parlamentarna skupština Saveta Evrope

Usvojene su Rezolucije o zaštiti svedoka, pomirenju i dijalogu među zemljama bivše Jugoslavije, kao i rezolucija o obavezi članica Saveta Evrope da sarađuju u istragama ratnih zločina. U Strazburu je poručeno da su etnički konflikti deo prošlosti, a da budućnost Balkana i Evrope zasniva na pravdi i međusobnim poštovanju.

Zaštita svedoka

Rezolucijom o zaštiti svedoka na Balkanu Savet Evrope skrenuo je pažnju na probleme sa kojima se suočavaju svedoci u procesuiranju ratnih zločina. Gotovo dve decenije posle sukoba na teritoriji nekadašnje Jugoslavije materijalni dokazi zločina su nestali ,ali do istine se može doći preko izjava svedoka. Iako je njihova uloga u rasvetljavanju ratnih zločina, dostizanju pravde, a samim tim i pomirenja u regionu, nezamenljiva, svedoci su u mnogim slučajevima predmet zastrašivanja, manipulacije i pritisaka, a bilo je i smrtnih ishoda, navodi izvestilac Saveta Evrope, Žan Šarl Gardeto.

„Ako želite da budete svedok morate da budete veoma hrabri. Svedoci koji istupe da bi rekli istinu moraju da imaju efikasnu zaštitu kako bi imali snage da svedoče bez straha. Njima se mora obezbediti pomoć – logistika, kao i pravna i psihološka pomoć, pre, za vreme i posle suđenja.“

Justizgebäude Belgrad

Specijalni sud u Beogradu

Gardeto kaže da je sistem zaštite svedoka u zemljama Zapadnog Balkana nedovoljan i poziva države regiona na ozbiljna poboljšanja i usklađivanje nacionalnih zakonodavstava sa savremenim rešenjima u oblasti zaštite svedoka. Tako se vlasti Srbije pozivaju da organizuju operativnost Jedinice za zaštitu svedoka, kao i da razmotre mogućnost prebacivanja odgovornost za zaštitu svedoka sa MUP-a na Ministarstvo pravde, kako bi se izbegao bilo kakav sukob interesa između pripadnika te jedinice i svedoka.

Vlasti Bosne i Hercegovine trebalo bi da bez oklevanja sprovedu preporuke iz Nacionalne strategije za slučajeve ratnih zločina, da usvoje zakonodavstvo i izdvoje resurse za Državnu agenciju za istrage, kao i da razmotre mogućnost uspostavljanja nacionalnog vrhovnog suda koji bi se starao o harmonizaciji zakonodavstva u celoj državi.

Pomirenje i politički dijalog zemalja bivše Jugoslavije

Rezolucijom o pomirenju i političkom dijalogu među zemljama nekadašnje Jugoslavije, Savet Evrope pozdravlja posvećenost i spremnost zemalja regiona da uz „nove odnose i poboljšanu saradnju“ prevaziđu nasleđe konfliktne prošlosti. Istovremeno se naglašava da puno pomirenje među zemljama nekadašnje Jugoslavije zavisi od uspešnog rešavanja otvorenih pitanja kao što su pitanje nestalih osoba, procesuiranje ratnih zločina, pitanje izbeglica ali i neslaganja oko granica.

Izvestilac Saveta Evrope Pjetro Marćenaro naveo je da je u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, devedesetih godina, život izgubilo oko 140.000 ljudi, da se još ne zna sudbina njih 14.000, da je 300.000 interno raseljeno, a da oko 120.000 izbeglica još uvek ne može da se vrati kućama.

Gefängnis der UN in Den Haag

Zatvor u Ševeningenu

„Ova nova ’geografija ljudi’ sa kojim smo se suočili, a kojom je dominirala etnička podela dovodi nas do osnovnog pitanja: da li je demokratiju i vladavinu prava moguće zasnovati na etničkim osnovama? Sa druge strane ne smemo zaboraviti da je ovakva podela bila bitna za obustavu rata.“

Ovom rezolucijom pozivaju se zemlje bivše Jugoslavije da pitanje nestalih ostane prioritet, da se reše granični sporovi, uspostavi puna saradnja sa Tribunalom u Hagu, otvore arhive i obezbedi se popis žrtava ratnih sukoba u cilju rešavaja nasleđa prošlosti. Internacionalna saradnja u gonjenju i izručenju osumnjičenih za ratne zločine.

Saradnja svih država apsolutno bitna

Rezolucijom o obavezi članica Saveta Evrope da sarađuju u procesuiranju ratnih zločina pozivaju se i zemlje nekadašnje Jugoslavije, ali i ostale članice Saveta Evrope da preduzmu neophodne korake kao bi se preostali osumnjičeni za ratne zločine našli pred licem pravde. U tom smislu već je postignut napredak potpisivanjem bilateralnih dogovora zemalja Zapadnog Balkna u oblasti gonjenja i izručenja optuženih.

Problem, na koji ukazuje izvestilac Saveta Evrope Miljenko Dorić, nastaje kada se optuženi za ratne zločine nađu na teritoriji trećih zemalja koje često, iz raznih razloga, ne žele da ih izruče.

„Saradnja svih država u procesuiranju ratnih zločina je apsolutno bitna. Samo internacionalna saradnja može da omogući gonjenje svih onih koji su odgovorni za ratne zločine počinjene na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.“

Savet Evrope zato poziva na reforme nacionalnih zakonodavstava koje bi olakšale suđenja kao i na efikasnu međudržavnu kooperaciju u cilju procesuiranja i kažnjavanja ratnih zločina.

Autorka: Marina Maksimović, Strazbur

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 27.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qvr7
  • Datum 27.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qvr7