Kondomi i menadžerska pohlepa pregolema

List Lauzicer rundšau bavi se poukama slučaja Tima K. – sedamnaestogodišnjaka koji je prošle nedelje pobio petnaestoro ljudi i na kraju izvršio samoubistvo i piše: „S jedne strane moramo da priznamo da nikada nećemo zaista shvatiti zašto je Tim K. učinio to što je učinio. Kakve okolnosti mogu navesti sedamnaestogodišnjaka da ubije petnaestoro ljudi i izvrši samoubistvo? Šta se događalo u roditeljskom domu? Kakva je uloga nasilničkih kompjuterskih igara, uvreda od strane okoline, psihičkih poremećaja ili nekih drugih činilaca? O svemu tome može samo da se nagađa i dobro je što su političari proteklih dana odoleli iskušenju da nude stare svespasavajuće recepte kako sprečiti masovna ubistva.

Kako smanjiti rizik?

S druge strane znamo vrlo dobro kako je bilo moguće da Tim počini nedelo – zahvaljujući tome što je imao pristup oružju i ogromnoj količini municije. Kada je o tome reč trebalo bi preispitati mogućnost da se pooštri zakon o držanju oružja. Otac će biti optužen za nebrigu, jer je u kući držao petnaest komada oružja koje nije bilo zaključano. Međutim, osnovno pitanje jeste šta uopšte oružje traži u privatnoj kući i ne postoji li sigurnije mesto da se ono čuva. To bi bilo i u interesu strelaca i lovaca koji bi i dalje mogli da se bave svojim hobijem, a da ne budu stalno pod sumnjom. Ni to ne garantuje da se neće ponoviti Vinenden, ali je neophodno što je moguće više smanjiti rizik“, piše list „Lauzicer rundšau“.

„Obama se igra vatrom“ u Pakistanu

Berlinski list Tagescajtung upozorava na opasnost od širenja zone vojnih operacija protiv talibana na teritoriji Pakistana: „To je jedna od najava iz predizborne kampanje za koju su se mnoge pristalice Baraka Obame nadale da će biti zaboravljena. Na žalost, predsednik Obama drži reč i očigledno širi borbu protiv pristalica talibana i al Kaide na sve veće delove Pakistana. To nije obmana birača, ali jeste opasna igra vatrom… Ukoliko američka vojska bude delovala u sve gušće naseljenim delovima Pakistana, što neizbežno znači i sve više civilnih žrtava, onda će biti izazvana nova mržnja zbog ugrožavanja suvereniteta zemlje. To će samo dodatno destabilizovati ionako nestabilnu pakistansku vladu, a ojačati talibane u Avganistanu“, upozorava berlinski „Tagescajtung“.

Papa i kondomi

Papa Benedikt XVI, koji je u poseti Africi, i dalje je na meti kritika nemačkih komentatora zbog izjava o sidi. Tako list Vestfalen blat piše: „Papa Benedikt XVI bolje da je ćutao. Njegova stroga zabrana korišćenja prezervativa u borbi protiv epidemije side u Africi nema nikakve veze sa realnošću na crnom kontinentu. Papa je sasvim u pravu kada od muškaraca zahteva da budu verni suprugama. Ta vernost nedostaje širom sveta, naročito u Africi gde mnogobrojne majke ostaju same sa decom. Nesređene državne strukture, nedostatak i osnovne zdravstvene zaštite, kriminal i veliki broj ratova – sve to utiče na seksualno ponašanje. Tamo gde vlada zakon pesnice svi koji su slabiji stradaju. Kondomi nisu garancija za apsolutno siguran seks, ali mogu da pomognu u sprečavanju širenja zaraze. Sve to Papa je morao bar da nasluti“, piše „Vestfalen blat“.

„Bog... ne traži kao žrtve umrle od side“

Papom se bavi i list Merkiše odercajtung: „Prvo rehabilitacija biskupa Vilijamsona koji poriče holokaust, sada prezervativi i sida – stiče se utisak da osamdesetdvogodišnji Papa gubi vezu ne samo sa svojim vernicima, nego i sa stvarnošću. Svakako je razumljiv stav Vatikana prema bračnoj vernosti i apstinenciji kada je u pitanju seks van braka. Sigurno je i da upotreba prezervativa ne rešava problem side. Ali, Papina izjava da se njegovim korišćenjem problem „pogoršava“ apsurdna je sa stanovišta medicine. Imajući u vidu da u Africi živi 67 procenata svih zaraženih virusom HIV, da je tamo od side do sada umrlo 17 miliona ljudi i da je ostalo više od tri i po miliona siročadi neodgovoran je zahtev Benedikta XVI za oslanjanjem isključivno na „duhovnu obnovu“. Milostivi Bog ne traži kao žrtve mrtve od side, on pre štiti život“, piše „Merkiše odercajtung“.

Ima li granica pohlepa menadžera?

List Vestfalen blat bavi se ekonomskom krizom i pohlepom menadžera i piše: „Najveće osiguranje u svetu, Ameriken internešenel grup, AIG, napravilo je tokom jedne godine najveći gubitak u istoriji – gotovo sto milijardi dolara. To što još postoji može da zahvali samo pomoći države u visini od 180 milijardi dolara. I na kraju menadžment vuče za nos poreske obveznike i deli premije. Gnev je razumljiv. Istovremeno, očigledna je nemoć političara. Apeli ništa ne pomažu u slučaju menadžera koji se rukovode motom:“Kada je već otišao dobar glas, bar da se napune džepovi“. Kao vlasnik firmi koje spasava država mora, kao i svi ostali, da se drži zakona i ugovora, ma kako to bilo bolno u pojedinim slučajevima. Tu postoji samo jedan izlaz: kompanija mora da bankrotira“, piše list „Vestfalen blat“.