Konačno mir na Bliskom istoku?

Francuski predsednik Nikola Sarkozi, turski premijer Redžep Tajip Erdogan, sirijski predsednik Bašar al-Asad i katarski emir šeik Hamad bin Kalifa al-Tani razgovaraju o mogućnostima uspostavljanja dugoročnog mira sa Izraelom. Susret će trajati samo 60 minuta, ali on za Siriju ima neprocenjivu vrednost.

Normalni odnosi su prioritet

Postizanje konačnog mira na Bliskom istoku. To je danas na dnevnom redu. Susret je svojevrstan diplomatski uspeh sirijskog predsednika Bašira Al-Asada. Njegovi savetnici znaju da bi Izraelu postizanje mira sa Sirijom omogućilo i bolje bilateralne odnose sa ostatkom arapskog sveta. Preduslov za postizanje mira jeste vraćanje Golanske visoravni koju je Izrael 1967. godine okupirao i kasnije anektirao. Međutim čak i kada bi se to desilo, između Izraela i Sirije zavladala bi neka vrsta hladnog mira, slično miru koji već 30 godina vlada između Izraela i Egipta. Mir bez kontakata među ljudima. Ipak, sirijski predsednik za to već priprema teren.

"Normalni odnosi za nas su kao i odnosi koje imamo sa drugim zemljama: otvaranje ambasada, ostvarivanje kontakta, postizanje sporazuma - nekada bolje, nekada lošije. To zavisi od odluka dotičnih zemalja. Nazovimo to dakle jednostavno normalnim odnosima."

Turska održava indirektne veze sa Izraelom. Katar je u Libanu sprečio rat između Hezbolaha naklonjenog Siriji i prozapadnih partija i time omogućio zbližavanje Bejruta i Damaska. I konačno Francuska. Njen predsednik prvi je visoko rangirani zapadni državnik koji je poslednijih godina posetio Damask. Nikola Sarkozi želi da Siriju ponovo dovede za pregovarački sto. Ipak, samo današnji samit neće ukloniti veliki jaz između Sirije i Izraela. Međusobna mržnja i nepoverenje još su duboko urezani u glavama stanovništva dve zemlje.