Kompjuteri budućnosti svuda oko nas

Štefan Jenihen ne izgleda baš kao sanjar, sa svojom kratkom prosedom kosom, bradicom i naočarama. Utoliko ozbiljnije i zvuči to što najavljuje o promenama u svetu računara: „Mislim da računar neće nestati iz naše svakodnevice, ali će biti sve manji i nevidljiviji. Više nam neće ni izgledati kao aparat, već ćemo jednostavno biti svesni da je tu – pošto će biti ugrađen u sve što nas okružuje. To više nije računar koji stoji u ćošku i koji moramo da opslužimo“.

Jenihen smatra da je u razvoju novih računara najvažnije da pojednostave svakodnevicu korisnika, čak i kada se radi o naoko banalnim stvarima, na primer, „Kada sam kod kuće i ne moram da tražim radio-stanicu sa muzikom koja mi se sviđa, jer je ona već unapred programirana, ili kada daljinskim upravljačem uključim grejanje…“

Spoj ljudskog mozga i računara

U potrazi za novim tehnologijama, Štefan Jenihen i njegov tim sa instituta „Fraunhofer“, još pre nekoliko godina smislili su nešto spektakularno: reč je o interfejsu koji spaja računar i – ljudski mozak: „Pokušali smo da merimo i interpretiramo moždane signale. To nije čitanje misli, već interpretacija određenih obrazaca. Kada uspem da razlikujem obrazac pokretanja desne ruke od obrasca pokretanja leve ruke, imam bit informacije: pokret je tu – ili nije tu. Kada neko misli na svoju desnu ruku, kurzor se pomera udesno. I obrnuto. To je osnovna postavka za vezu između korisnika i računara, o kojoj dosad niko nije razmišljao“.

Jenihen već vidi moguća polja primene takve tehnologije:„Jedan takva vizija je, recimo, operacija gde hirurzima pomaže računar koji ume da interpretira njihovu mimiku i gestove. Tako na ekranu mogu da se pojave baš one stvari koje hirurg želi da vidi, jer je, recimo, promenjen ugao pod kojim gleda, a računar iz te promene ume da izvlači zaključke“... Ali, ovaj naučnik ipak ne može da zamisli da računari imaju potpunu kontrolu nad svim procesima. „Svako želi da vodi svoj privatni život onako kako hoće. Nisam siguran da više želim da čitam knjigu u digitalnoj formi na Ajpedu nego da je držim u ruci kao pravu knjigu. Potrebe ljudi su različite. Ne treba da se u potpunosti prepuštamo tehnologiji, već da je upotrebimo tamo gde ona nama može da koristi, i pri tome se, ako je moguće, i zabavimo“.

Autori: Andreas Cimons / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković