Kome pogoduje slobodna trgovina SAD i EU?

Evropska komisija još od sredine prošle godine pregovara sa predstavnicima Amerike o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP ili TAFTA). Cilj tog sporazuma je stvaranje najveće bescarinske zone na svetu, koja bi obuhvatila 800 miliona ljudi, i u kojoj bi porezi i nameti bili drastično smanjeni, a birokratske prepreke u trgovini ukinute. Uz to, planira se ujednačavanje različitih standarda za zaštitu prirodne sredine, prava potrošača i njihovo zdravlje, kao i pravila za dodeljivanje tendera.

Pregovarači obećavanju da će nova zona slobodne trgovine pokrenuti privredni rast i stvoriti nova radna mesta. Evropska komisija se pri tom poziva na studije poput one koju je naručila Bertelsmanova fondacija. Glavni autor studije, Gabrijel Felbemajer iz Ifo-instituta u Minhenu, očekuje da trgovina između SAD i Nemačke, zbog tog sporazuma, porasti do 90 odsto.

Velike brojke se brzo tope

Čisto matematički, prihod po glavi stanovnika će se povećati – u najboljem slučaju, taj rast će u Evropi iznositi nešto manje od pet odsto za narednih 15 godina. Građani Sjedinjenih Američkih Država imaće još više koristi – kod njih bi povećanje moglo da bude i do 13,4 procenta. Međutim, ako se pogledaju prognoze na godišnjem nivou, brojke više ne deluju tako impresivno. Stopa rasta za Evropljane mogla bi da iznosi samo 0,5 odsto godišnje, kaže Felbemajer.

Pored toga, Evropska komisija obećava da će zbog sporazuma o bescarinskoj zoni samo u Nemačkoj biti otvoreno oko 180.000 radnih mesta. „To je tačno“, kaže Felbermajer. Međutim, za zemlju od osamdeset miliona ljudi, to neće značiti puno: „Govorimo o 0,4 odsto više zaposlenih u Nemačkoj u periodu od 15 godina“.

Meso prskano hlorom

Dakle, biće malo rasta, malo novih radnih mesta – a šta je sa negativnim posledicama? Taj sporazum bi mogao da nanese štetu evropskim potrošačima, smatra Pia Everhard, predstavnica nevladine organizacije Corporate Europe Observatory (CEO) koja se bavi nadzorom lobista. Ona tvrdi da bi evropski standardi o zaštiti mušterija mogli bi da budu razvodnjeni.

„Opasnost stiže iz životnih namirnica koje nisu bezbedne za jelo“, kaže Everhardova „Na našim trpezama moglo bi da se nađe više genetski modifikovane hrane, kao i proizvodi poput piletine koja se dezinfikuje hlorom, a to je do sada bilo zabranjeno u Evropi.“

Pored toga, nevladine organizacije se plaše da će se Evropom proširiti firme koje se bave frakingom, odnosno ubrizgavaju hemikalije između slojeva tla da bi došle do zemnog gasa, što izaziva potrese i ugrožava životnu sredinu. Druge brinu preoštri zakoni o zaštiti intelektualne svojine.

Gde su „crvene linije“?

Glavni pregovarač za Evropsku uniju Ignjacio Garsija Bersero nedavno je istakao da, što se Evropljana tiče, postoje „crvene linije“ koje ne smeju da se pređu. Ali to nije dovoljno da umiri skeptike – pre svega zato što su pregovori manje-više tajni. „Tekstovi o kojima se pregovara nisu objavljeni“, kaže Pia Eberhard iz organizacije CEO. „Zbog toga gotovo i nemamo mogućnosti da procenimo kakve rizike nosi taj sporazum.“

Pored toga, lobisti iz sveta industrije mogu da utiču na pregovore. „Iz internih dokumenata Evropske komisije znamo da su se u fazi priprema za pregovore sastajali gotovo isključivo sa velikim kompanijama i njihovim lobistima“, kaže Everhard. „Nasuprot tome, tada nije bilo ni jednog sastanka sa organizacijama za zaštitu prirodne sredine, sindikatima ili organizacijama za zaštitu potrošača.“

Ponešto je procurelo u javnost, ali to nije dovoljno, smatra Everhardova: „Važna je svaka fusnota, svaki zarez“, objašnjava ta aktivistkinja. „Pismeni ili usmeni sažeci koje daje Evropska komisija nisu dovoljni.“

„Suluda količina moći za privatne sudove“

Posmatrače brine i predloženi postupak za rešavanje sporova između investitora i države, koji je previše naklonjen ulagačima. Po toj zamisli, svaki investitor koji smatra da mu je naneta šteta mogao bi da se žali ad hok sastavljenom tribunalu u kome bi se nalazio jedan predstavnik države, jedan predstavnik preduzeća i još jedna osoba, po izboru dveju strana. Njihove presude bi bile neopozive.

Peter Fuks, predsednik privrednog udruženja Power Shift koje se bavi ekologijom, smatra da privredni lobiji žele da smanje manevarski prostor vlasti u Evropi i Americi: „Oni žele da se bore protiv političara ili sudova, i to van postojećih pravosudnih sistema“, kaže Fuks. On navodi primer američkog energetskog koncerna Ševron koji traži da u tekst sporazuma uđu propisi koji štite investitore i daju im dodatna prava na žalbu. Iza toga stoji plan te firme da poveća obim frakinga u Evropi: „Ako tome na putu stoje moratorijumi i zakoni o zaštiti prirodne sredine, ovaj koncern želi pravo da ih ospori“, kaže Fuks.

„Sa nevericom posmatramo kako političari se političari odriču sopstvenih mogućnosti i mehanizama pravne države, i kako daju suludu količinu moći tim privatnim tribunalima“, kaže Fuks. „Kao da političari prave poseban pravni sistem za koncerne.“

Želje kompanija najvažnija briga?

Zbog žestokih kritika, Evropska komisija je privremeno obustavila pregovore o tim tribunalima i najavila da će ubuduće pregovori biti transparentniji. „Ipak, do danas nismo videli nikakav tekst povezan sa pregovorima. I bez tih tekstova nema ni transparentnosti“, žali se Pia Eberhard, koja tvrdi da se Evropska komisija u prvom redu interesuje za želje preduzeća.

Istovremeno, Evropska unija je već osnovala komitet u kome su zastupljeni i predstavnici sveta privrede i udruženja koja kritikuju dosadašnji proces pregovora, kaže Peter Fuks iz organizacije Power Shift. Ali i članovi tog tela vezani su obavezom da čuvaju tajnu. „Oni ne smeju da nam pokažu tekstove o kojima se pregovara i ne smeju da javno o njima raspravljaju sa građanima, naučnicima ili članovima sopstvene organizacije“, kaže Fuks.

Pregovarači će se ponovo susresti u martu i nastaviti dogovore o zoni slobode trgovine. Zvanične institucije kažu da će najveći deo posla biti obavljen do jeseni. Ipak, kraj pregovora bi mogao da usledi i posle i predsedničkih izbora u Americi 2016.

Autori: Insa Vrede / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković