1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Kolovo „diktatorsko“ uvođenje evra

Jedna doktorska disertacija iz 2002. godine objavljena je tek sada. Iako se u njoj radi o kriznoj valuti evru, mediji je namerno zaobilaze, piše internet-portal Dojče mitelštands nahrihten.

„Ima naučnih radova koji godinama tavore u Nemačkoj nacionalnoj biblioteci. I niko ne zna za njih. A onda, neko ih iznenada iskopa, i onda nastane čuđenje zbog toga što Gugl ne zna takve tekstove – ne može da nađe o njima nikakav razgovor, nikakav novinski članak, nikakvu belešku. Tako nešto se desilo sa jednom doktorskom disertacijom koja se bavila demokratsko-političkim aspektom uvođenja evra u Nemačkoj.

Bivši kancelar Helmut Kol je prema toj disertaciji još 2002. godine priznao da je na uvođenju evra radio protiv volje Nemaca. Pišući disertaciju pod naslovom: Bilans jedne neuspele komunikacije. Studije o nemačkoj istoriji nastanka evra i njenom demokratsko-teoretskom kvalitetu, novinar Jens Peter Paul je razgovarao sa mnogim osobama, među kojima je bio i bivši kancelar Helmut Kol. Intervju je vođen 14. marta 2002. u Berlinu i objavljen tek sada – zajedno sa disertacijom.

Kol je rekao da je znao da u Nemačkoj nema većine koja bi bila za uvođenje evra. U Nemačkoj je, kako je dodao, evro bio odbačen već i zato što su njeni stanovnici tek kratko vreme pre toga dobili nemačku marku, za koju su se borili u svojoj revoluciji. Kol je o šansama za referendum rekao: Ali ja sam znao da u Nemačkoj nemam šanse da pobedim na referendumu. Mi bismo izgubili na glasanju o uvođenju evra. To je sasvim jasno. Ja bih na takvom referendumu izgubio i to u odnosu 7 prema 3.

Kol i pored toga tvrdi da je uvođenje evra bilo ispravno – da bi se sprečilo da u Evropi ikada više dođe do rata. O motivaciji da se evro progura bez demokratske legitimacije, Kol je rekao: Politički život se odvija ovako: tu i tamo demokratija, tu i tamo izbori, a reprezentativna demokratija može biti uspešna samo ako neko stane pred narod i kaže: ovako će biti. (…) On je rekao da ga doduše, ustav nije ni obavezivao na održavanje referenduma, no, i da je i pored toga osećao nespokojstvo.

Bivši kancelar je rekao i da ga je istorijska dimenzija podstakla da postupi ne obazirući se na raspoloženje u narodu, te da je to bio i zadatak njega kao kancelara: Ako je neko kancelar, onda on mora da postigne ono što hoće, mora biti čovek vlasti. Ako je pametan, onda zna: ima stvari na koje treba da sačekam. To je moj život. U jednom slučaju bio sam kao diktator – to je slučaj evra – a u jednom drugom sam dugo i strpljivo čekao, pregrmeo sam sve probleme. Sve je to isti Helmut Kol o kome ovde govorimo. To nema veze sa čovekom od vlasti. Evro je samo jedan sinonim za Evropu. Razumete li: za mene ideja ujedinjenja Evrope nije bilo kakva ideja. Nije to što je za (Valtera) Ristera predstavljala njegova ideja penzijskog osiguranja. Penzijsko osiguranje se upravo menja, biće ponovo promenjeno, pa posle još jednom promenjeno. Ali u Evropi prvi put nema više rata!

A minhenski dnevnik Zidojče cajtung u današnjem broju donosi komentar stavova koje je nedavno izneo multimilijarder Džordž Soroš: „On je Nemačkoj uperio pištolj u grudi i traži da Nemačka bude spremna da preuzme na sebe dugove drugih zemalja evrozone – ili da istupi iz te zajednice. Za čitavu evrozonu bi to istupanje bilo manje zlo – a za Nemačku, najveće koje bi moglo da je zadesi.“

„Da bi podsetio Nemce na njihovu savest, Soroš se služi svojim sopstvenim jezikom. Kaže da je tipično da se na nemačkom jeziku istom rečju označavaju i dug i krivica. Njegova implicitna optužba je da Nemci te dve stvari rado poistovećuju, pri čemu po njegovom mišljenju za krizu nisu krivi dužnici, već poverioci. Zbog toga Nemačka mora da participira u troškovima krize…“

„Naravno da Soroš ima pravo kada kaže da bi istupanje Nemačke iz evrozone bilo bolje za tu zonu – bar dok kao alternativno rešenje služi istupanje Italije ili Španije. Ako bi Nemačka kao najveći poverilac napustila evrozonu, to bi imalo pozitivan efekat na druge zemlje jer bi pala vrednost zajedničke valute što bi podstaklo izvoz u evrozoni. A opala bi i vrednost stranih dugova.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković