1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Koliko udžbenika, toliko verzija

Da li je Princip bio heroj ili terorista? Zašto je izbio Prvi svetski rat? Đaci u zemljama jugoistočne Evrope poput Srbije, Rumunije, Bosne i Hercegovine u svojim udžbenicima dobijaju različite odgovore na to pitanje.

„U Jugoslaviji je Princip uvek bio predstavljan kao borac za slobodu – tako je ostalo sve do danas, kao što se može videti u školskim udžbenicima u Srbiji“, objašnjava Klaudija Lihnofski sa Instituta za istraživanje školskih knjiga Georg-Ekert u Braunšvajgu. Isto važi, dodaje Lihnofski, i za Republiku Srpsku. Ona podseća da se školske knjige u BiH razlikuju od područja do područja, zavisno od etničkih grupa koje tamo žive. Postoje udžbenici za srpske, hrvatske i muslimanske đake.

Međutim, kada je u pitanju Gavrilo Princip, razlike nisu toliko velike. U knjigama za hrvatsku i bošnjačku decu on doduše nije predstavljen kao junak, ali se ni ne demonizuje. „U srpskim knjigama se tematizuje i kakvim represijama je bio izložen srpski deo stanovništva u Bosni nakon atentata“, dodaje Lihnofski.

Junak ili ubica?

U Rumuniji se ubistvo prestolonaslednika u školskim knjigama vrlo jasno predstavlja kao „teroristički čin“. „To što je učinio Princip se osuđuje kao i svako drugo ubistvo“, kaže Joan Popa, nastavnik istorije nemačke gimnazije Brukental u rumunskom gradu Sibiu. Ali, da li je atentat bio razlog za početak Prvog svetskog rata? „U rumunskim udžbenicima atentat se navodi samo kao povod, kao kap koja je prelila čašu. Kao glavni razlog se navodi rivalitet ondašnjih velikih sila u borbi za politički uticaj i resurse“, dodaje Popa.

Sa stajališta Srbije, glavnu odgovornost za početak rata snosi Nemačka. U jednoj od školskih knjiga naprimer piše: „Vojno vođstvo u Berlinu, iza kojeg je stajao krupni kapital, tražilo je preraspodelu uticajnih sfera i kolonija... Austrougarska i Nemačka zapravo su samo tražile dobar izgovor za mobilizaciju svoje javnosti.“

Drugačiji diskurs u komunizmu

Način na koji se prikazuju i objašnjavaju uzroci i razlozi početka Prvog svetskog rata, u zemljama južne Europe – kao što su Rumunija i Bugarska – veoma se promenio nakon pada komunizma. „U bugarskim školskim knjigama iz vremena pre 1989. godine, Prvi svetski rat se jednostavno povezuje sa interesima bugarske buržoazije“, kaže bugarski istoričar Plamen Cvetkov. Rumunski nastavnik istorije Joan Popa kaže da pamti svoje školske knjige u kojima je stajalo da „krivicu snosi imperijalizam kao izraz razvoja kapitalističkog društva“. Njih dvojica navode da je današnji istorijski diskurs u obrazovnom sistemu njihovih zemalja mnogo objektivniji i lišen propagande.

Školske knjige u jugoistočnoj Evropi generalno pokazuju da se „istorija i dalje posmatra u nacionalnim okvirima“, kaže Klaudia Lihnofski. „Postoje kontinuiteti, najradije od antike do danas, u kojima vlastita nacija ima svoju određenu istoriju – iako je pojam nacije zapravo nešto jako moderno. Naime, pre 19. veka još se nije razmišljalo u današnjim kategorijama nacija.“

Zajednička evropska istorija?

Ali, u međuvremenu već postoje pokušaji istovremenog sagledavanja istorije iz raznih uglova. Klaudia Lihnofski navodi novi istorijski udžbenik čiji je izdavač Savez evropskih nastavnika istorije, EUROCLIO, koji događaje u bivšoj Jugoslaviji u periodu između 1912. i 1945. predstavlja iz različitih uglova. „Na primer atentat na Franca Ferdinanda pokušava da se rasvetli kroz razne izvore.“ Dodaje da bi dobar korak bio i kada bi učenici iz jedne etničke grupe u BiH mogli da pogledaju istorijske udžbenike onih drugih, kako bi što bolje uvideli razlike u interpretaciji.

Različito predstavljanje istorije ne važi samo za jugoistočnu Evropu, kaže rumunski istoričar Lucian Boja, koji je između ostalog, napisao i knjigu o Rumuniji u prvim godinama Prvog svetskog rata. „Već decenijama svaka evropska nacija piše svoju istoriju Prvog svetskog rata. Danas bi trebalo da uravnotežimo te različite interpretacije, kako bismo došli do zajedničke evropske istorije.“