1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Koliko su štetni tragovi aviona?

U utorak se u Moskvi sastaju predstavnici država koje odbijaju plaćanje poreza na emisije štetnih gasova u vazdušnom saobraćaju. Oni žele da se dogovore oko strategije kojom će se boriti protiv te mere.

default

Tragovi aviona

Izduvni gasovi aviona imaju dva osnovna sastojka. To su ugljen-dioksid (CO2) i vodena para. Tome treba dodati i okside azota koji utiču na ozonski omotač, bilo da podstiču njegovu regeneraciju, bilo da ga - razgrađuju. I CO2 i vodena para i ozon su gasovi koji apsorbuju infracrveno zračenje i ponovo ga emituju. Na taj način, vazdušni saobraćaj doprinosi zagrevanju atmosfere, tvrdi direktor Instituta za fiziku atmosfere Nemačkog centra za vazduhoplovstvo i svemirske letove DLR. Prema njegovoj proceni, doprinos vazdušnog saobraćaja ljudskom uticaju na klimatske promene iznosi oko 3 odsto.

Professor Ulrich Schumann DLR

Profesor Ulrih Šuman

86 odsto kerozina čini ugljenik, a 14 odsto vodonik. Pošto se ugljenik tokom sagorevanja vezuje sa kiseonikom iz vazduha, na svaki kilogram kerozina koji sagoreva u avionskom motoru, iz turbina izlazi 3,15 kilograma ugljen-dioksida. "Pošto se CO2 dugo održava u atmosferi, on se i ravnomerno raspoređuje nad Zemljom", kaže Šuman.

Ugljen-dioksid može da prođe kroz sve slojeve atmosfere, pa nema nikakvog značaja da li je on izbačen da visini od 10 km ili u blizini tla. Tako se relativno lako može izračunati udeo vazdušnog saobraćaja u klimatskim promenama: on iznosi oko 2,2 odsto od ukupne količine ugljen-dioksida koji proizvodi čovek. Udeo drumskog saobraćaja je 14 odsto, a ostalih vrsta saobraćaja, poput brodskog ili železničkog, oko 3,8 odsto.

Kolika je šteta?

Kada je reč o vodenoj pari, teško je jasno izračunati njen uticaj na klimu. Sagorevanjem jednog kilograma kerozina, nasataje 1,23 kg vodene pare. Kada se vrući i vlažni gasovi pomešaju sa hladnim okolnim vazduhom, vodena para se kondenzuje i formiraju se majušne kapljice vode. Pošto vazduh na toj visini ima temperaturu od oko -40 stepeni, kapljice se smrzavaju i formiraju majušne ledene kristale, koje vidimo kao trag aviona.

Ono što se dalje dešava, zavisi od toga gde se avion nalazi: u troposferi ili u stratosferi. Niža troposfera je atmosferski sloj koji je dobro "promešan", i tu se zapravo dešavaju vremenske prilike. Stratosfera je voma stabilna i bez mnogo mešanja gasova.

Vodena para greje i hladi

Forschungsflugzeug Falcon der DLR

Falkon

Stratosfera je veoma suva. Vazduh po volumenu sadrži manje od 0,01 promila vodene pare. Zato tamo ledeni kristali koji prave trag aviona veoma brzo isparavaju. Ali, u troposferi, u kojoj vazduh može biti zasićen vodenom parom, ponašanje avionskih tragova može da varira.

"Ako je vazduh vlažan, ledene čestice primaju vlažnost kojom su okružene. U tom slučaju one rastu i mogu da formiraju cirus-oblake. Oni deluju kao kondenzator vlažnog vazduha, pa njihova vodena masa može da naraste i mogu da se pretvore u teške oblake", kaže Šuman. To je, dodaje, slučaj u 10 do 20 odsto svih avionskih letova. "Utoliko vazdušni saobraćaj, tačnije, tragovi aviona, zaista doprinose oblačnosti na zemlji", prenosi naučnik Nemačkog centra za vazduhoplovstvo i svemirske letove.

Dejstvo tih oblaka na klimu je protivrečno. S jedne strane, pomenuti oblaci reflektuju kratkotalasnu sunčevu svetlost - danju - u svemir. "Pojednostavljeno možemo da kažemo: ovi kondenzacioni tragovi bacaju senku na zemlju. A u senci je hladnije." S druge strane, čestice leda apsorbuju u tim oblacima dugotalasno infracrveno zračenje, koje se delom vraća na zemlju. Taj efekat je važan i danju i noću. Koji od dva efekta preovladava, pitanje je oko koga u nauci još ne vlada saglasnost, a dosadašnja istraživanja pokazuju da preovladava efekat zagrevanja", prenosi Šuman.

Avionski motori su vrući - temperature u komorama za sagorevanje iznose i do 2000 stepeni Celzijusa. "Na takvim temperaturama, vezuje se azot iz vazduha i pretvara u azotni oksid NO2", kaže naš naučnik. Taj oksid može imati dva suprotna efekta. "Na velikim visinama, on doprinosi razgradnji ozonoskog omotača. Nešto niže, on doprinosi regeneraciji tog omotača. Velike visine su iznad 16.000 metara, na kojima uglavnom lete samo nadzvučni a ne i putnički avioni, koji lete ispod 12.000 metara.

Autori: Fabian Šmit / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon