1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Koliko još novca treba za evro-zonu?

Grčka ne može brzo da se reformiše da bi se rastuća dužnička kriza u zemljama evrozone brzo ublažila. Trenutno je glavni cilj obezbediti dovoljno novca, a strategiju za to Evropska komisija najavljuje do kraja oktobra.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo

Krajem jula vlade zemalja članica Evropske unije na vanrednom zasedanju postigle su dogovor o suzbijanju krize evra. Međutim, i pre nego što su te odluke ratifikovane u svim zemljama EU, bilo je jasno da predviđena pomoć neće biti dovoljna. To je u Evropskom parlamentu priznao predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo:

„I pored obećanja šefova država i vlada 21. jula da će njihove zemlje podržati program, i pored garancija da će angažman privatnih poverilaca biti ograničen isključivo na Grčku, opasnost od širenja krize nije suzbijena. Da bi u potpunosti bila uklonjena opasnost, koja svim našim naporima stoji na putu, moramo da ojačamo odbrambeni zid oko evra. Moramo da imamo verodostojnije i snažnije instrumente.“

Otpis dela duga Grčkoj – gotova stvar?

Gaj Ferhovštat

Gaj Ferhovštat

Barozo bi možda negirao, ali po mišljenju stručnjaka otpis dela duga Grčkoj je već gotova stvar. Mnogi se pribojavaju da bi slična sudbina mogla da zadesi i druge zemlje, pa i ekonomski mnogo snažniju Italiju. Mnogim evropskim bankama preti velika opasnost. Barozo se zalaže da se njima u okviru Evrope omogući finansijska podrška, u krajnjem slučaju i uz pomoć državnih sredstava. Novi zaštitni mehanizam sa evro (EFSF) mogao bi ubrzo da se pokaže kao nedovoljan, smatra Barozo. On nije spominjao nove novčane iznose, ali šef frakcije liberala Gaj Ferhovštat jeste:

„Iznos mora da se poveća. Mi moramo da pomognemo zemljama u krizi, moramo da rekapitalizujemo banke i rešimo probleme likvidnosti. Istina je ta da zaštitni štit za spas evra mora biti utrostručen, najmanje utrostručen. U suprotnom se situacija na finansijskom tržištu neće popraviti.“

Fond još nije ratifikovan, a već je prevaziđen

Martin Šulc

Martin Šulc

Već sada je jasno, da je novo, drastično povećanje finansijskog štita politički teško sprovesti u mnogim zemljama. A Slovačka još uvek nije ratifikovala zaštitni mehanizam za evro, koji se već sada smatra prevaziđenim. Šef socijaldemokrata Martin Šulc žalio se u parlamentu da zemlje EU nikakve pouke nisu izvukle iz prve krize.

„Došli smo u situaciju da tri godine nakon teške bankarske krize ponovo moramo da rekapitalizujemo banke, bez da su u međuvremenu usvojene potrebne zakonske odredbe.“

Martin Šulc

Rebeka Harms

Još oštrija je bila Rebeka Harms iz Stranke zelenih. Ona je kritikovala što su se tokom sastanka na vrhu, 21. jula, prisutni predstavnici banaka, među kojima i direktor Nemačka banke, Jozef Akerman protivili snažnijim uticaja države:

„Mislim da sa rekapitalizacijom moramo da povežemo oštrije kontrole. Kada ponovo budemo davali novac mora da bude jasno da je ’žurka’ za one koji u rade u bankarskom sektoru završena.“

Autori: Kristof Hazelbah, Brisel / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković