Koliko je stvarno čista Nemačka?

Bubašvabe po masnim ogriscima, prljavi umazani klozeti, nedovoljno očišćeni instrumenti za operaciju na kojima se vide krvave fleke, prljave tastature kompjutera, neočišćeni hodnici, neoprane ruke, danima nošeni donji veš – gde god bacili pogled, situacija je svuda loša kada je reč o higijeni. Jer, Nemačka je ipak visoko razvijena industrijska zemlja - saglasni su svi vodeći stručnjaci.

Savezni zavod za zaštitu potrošača i bezbednost životnih namirnica u roku od godinu dana sproveo je milion inspekcija u više od 545.000 preduzeća koje rade sa životnim namirnicama. Rezultat tih inspekcija glasi: u četvrtini preduzeća postoje veliki nedostaci kada je o higijeni reč.

Male plate – mala odgovornost

Klaus Diter Castro, sa Instituta za higijenu i ekološku medicinu na klinici Vivantes u Berlinu, smatra da za to nisu kriva jela ili njihovi sastojci, već neodgovorno rukovanje hranom. „To su jednostavno propusti u higijeni do kojih dolazi prilikom spremanja hrane i u lancu ishrane, tamo gde su ljudi nedovoljno obučeni ili loše plaćeni“, objašnjava Castro.

Konkurencija u gastronomiji sa damping platama ne podstiče brižljivo rukovanje hranom, kaže Klaus Diter Castro. „U jednoj velikoj kuhinji treba da se opere salata za ručak, međutim, imate samo dva čoveka koji treba da operu salatu za 900 ljudi. To ne može da funkcioniše!“

Ministri za zaštitu potrošača federacije i saveznih pokrajina nedavno su postigli saglasnost da restorani i preduzeća koja rade sa životnim namirnicama dobijaju značke koje treba da stoje na ulazu. Zelena boja značke značila bi da je sve u redu, crvena da postoje veliki propusti kada je o higijeni reč. Na taj način, potrošač bi pre ulaska u restoran odnosno firmu bio obavešten da li se u kuhinji čisto radi. Istovremeno je u pripremi zakon o higijeni koji bi važio za celu Nemačku.

Borbas protiv bakterija u bolnicama

Ali, čak ni tamo gde je higijena posebno važna ne vlada čistoća. Reč je, naime, o nemačkim bolnicama. Pre godinu dana dve gradske klinike u Minhenu morale su da zatvore vrata zato što hirurški instrumenti nisu bili čisti, niti su bili dovoljno dezinfikovani.

Već 20 godina se klinike u Nemačkoj bore protiv bakterija koje su rezistentne na antibiotike. Broj pacijenata koji se u nemačkim bolnicama inficiraju opasnim klicama procenjuje se na 500.000 do 900.000. „Broj onih koji od toga umre iznosi između 15.000 i 30.000 godišnje, kaže Klaus Diter Castro i dodaje da se protiv toga najjednostavnije može boriti - pranjem ruku.

Autori: Dik Volfgang / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković