1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Koliko Hrvate interesuje suđenje Karadžiću?

Suđenje R. Karadžiću koje bi trebalo da počne sutra (26.10), pleniće pažnju javnosti u Hrvatskoj prvih nekoliko dana. Kasnije će, pokazala su to dosadašnja suđenja, pasti u zaborav.

default

Radovan Karadžić (29.08.2008.)

Početak suđenja Radovanu Karadžiću u haškom sudu hrvatski mediji svakako će zabeležiti. Pojedini mediji će zločinima za koje je optužen posvetiti posebne priloge i emisije. Međutim, već trećeg dana suđenja – pokazalo je iskustvo – može se očekivati samo vest od tri do četiri retka.

Ako se iz Haga u medijima i objavljuje po koji izveštaj sa suđenja, po pravilu je reč o suđenju hrvatskim generalima optuženim za ratne zločine u Oluji. Pažnju slabo pleni čak i suđenje bosansko-hercegovačkim Hrvatima, a o ostalim procesima da se i ne govori. Da li je to rezultat slabog zanimanja javnosti?

„Opet nemrem najti u Večernjaku izvještaje sa suđenja u Hagu. Zakaj moram lutati po bespućima interneta da saznam nekaj kaj bi mi moje novine morale prvo pogurnuti pod nos?“.

Ovim se rečima jedan od čitalaca, potpisan kao Jura Luzer, obratio novinarki pomenutog hrvatskog dnevnog lista.

Teško doći do informacija o suđenjima

Da je u hrvatskim medijima teško doći do informacija o suđenjima na Međunarodnom sudu za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije potvrđuje i Vesna Teršelić, voditeljka zagrebačke Documente:

„Preko medija u Hrvatskoj nije lako pomno pratit suđenja: Jedva da imamo medije koji bi, recimo, slali izvjestitelje baš u Haag, kako bi iz dana u dan izvještavali. Tako je kvalitetno praćenje moguće samo ako je netko u mogućnosti izdvojiti vrijeme i pratiti suđenje preko internetskih veza u stvarnom vremenu.“

Radovan Karadzic vor Internationalem Strafgerichtshof in Den Haag

Radovan Karadžić, prilikom prvog pojavljivanja na sudu u Hagu 31. jula 2008.

Koliko suđenja u Hagu uopšte zanimaju građane u Hrvatskoj, znaju li da počinje proces Radovanu Karadžiću, prate li šta se zbiva na Tribunalu:

"Baš puno ne pratim, ali da treba bit osuđen treba."

"Meni je to gubljenje vremena."

"Mislim da takvim zločincima treba suditi."

"Mora mu se suditi i maksimalno ga kazniti. Svakako mora odgovarati."

"Već bi se to konačno trebalo riješiti i da (Karadžić) dobije zasluženu kaznu s obzirom na sve ono što je učinio i našem narodu i Bosancima, muslimanima."

Da ljudi očekuju pravdu, da očekuju činjenice o zločinima i da bi bili zainteresovani za informacije o suđenju,Teršelić zaključuje i po zanimanju za procese koji se vode u Hrvatskoj:

„Ja vidim da ljudi prate, jer na našim internetskim stranicama – i Centra za mir iz Osijeka i Documente – vidim da se ljudi informiraju, da ljudi čitaju izvještaje sa suđenja, da interesa ima.“

Pitanje kvalitetnog izveštavanja

Ipak, u medijima nedostaje kvalitetno izražena suština onoga što se događa u sudnici, za što novinari moraju biti specijalizovani, ističe Teršelić. A kada se analizira medijsko izveštavanje o suđenjima, publika postaje žrtva jednog neobičnog sindroma, kaže ona:

„Recimo kad se analiziralo izvještavanje u trenu kad je Karadžić i uhapšen - više se pisalo o nekakvim senzacionalističkim detaljima iz njegovog privatnog života nego što se pisalo o onom za što je optužen. Nije se tako puno pisalo o samom genocidu, o žrtvama genocida.“

Njima samima je već dosta sudskih rasprava, upozorava Katarina Kruhonja iz osječkog Centra za mir, nenasilje i ljudska prava.

„Mjesta stradalnika, obitelji žrtava, najčešće su prazna - oni i ne dolaze u sudnice. Mnogi kad čuju za ratni zločin više ne žele o tom niti razgovarati,“

ističe Kruhonja i dodaje kako žrtve zločina moraju imati posebno mesto na kojem će svedočiti o svojim stradanjima. Pritom ukazuje na Rekom – regionalnu inicijativu organizacija civilnog društva iz zemalja biše bivše Jugoslavije, oko koje se okupilo više od 300 organizacija i 200 pojedinaca. Intenzivno se vode konsultacije po zemljama u regionu, a cilj je da podstaknu vlade da osnuju nezavisnu komisiju koja bi „utvrdila i javno objavila činjenice o ratnim zločinima i svim teškim kršenjima ljudskih prava tokom prošlog rata.“

Kako ističe Kruhonja, ta komisija ne bi trebalo da zamijeni sudske procese, nego bi ih upotpunjavala s prikupljenim dokumentima i svedočenjima.

Autor: Tatjana Mautner , Osijek

Odg. urednik: Dijana Roščić

  • Datum 25.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KElC
  • Datum 25.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KElC