1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Koliki je ekološko-socijalni proizvod EU?

Svaka evropska država zadaje sebi cilj zaštite životne sredine. Pitanje je ipak koliko to ozbiljno misle, jer mnoge države ne žele da znaju koliko tačno domaćinstava i preduzeća živi na račun životne sredine.

default

Mora se znati i ESP

Svaka evropska država zadaje sebi cilj zaštite životne sredine. Pitanje je ipak koliko to ozbiljno misle, jer mnoge države ne žele da znaju koliko tačno domaćinstava i preduzeća živi na račun životne sredine.

One ne mere potrošnju energije niti emisiju ugljen-dioksida. Evropska unija zato planira da primora članice, koje izbegavaju statistiku, da u budućnosti mere ove podatke. Evropski parlament usvojio je odgovarajuću uredbu čiji je cilj da se od 2020. svake godine objavljuje takozvani evropski ekološko-socijalni proizvod.

Nema više prekomernog trošenja resursa?

Windpark bei Zafarana, Ägypten

Kako da svetska ekonomija i dalje beleži privredni rast, a da pri tom ne troši prekomerno prirodne resurse? U Francuskoj i Velikoj Britaniji grupe stručnjaka već su izašle sa predlozima. Sada i Evropska unija pokušava da utvrdi važne osnove buduće ekološke politike. Na primer, korišćenje sirovina moraće da se meri u svih 27 zemalja članica. Do sada su postojale samo procene, jer pojedine članice nisu imale konkretne podatke. Član evropskog parlamenta, nemački socijaldemokrata Jo Lajnen kaže:

"Bilansi životne sredine tema su već 20 godina. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) radi na tome i UN radi na tome. Evropska unija verovatno je prva koja tu temu postavlja na pravne osnove. Razlike u pojedinim članicama EU moraju biti umanjene."

Prema novoj uredbi, od 2012. godine, svih 27 članica moraće godišnje da dostavljaju odgovarajuće podatke. Isprva će tom uredbom biti obuhvaćene tri oblasti: koliko jedna zemlja emituje ugljen-dioksida, koliko sirovina koriste preduzeća, primer radi benzina, drveta i minerala i koliko novca članica EU dobija naplatom eko-poreza. "Cilj je da pored godišnjeg bruto nacionalnog proizvoda dobijemo i ekološko-socijalni proizvod. Dakle, procene uspeha zaštite životne sredine i upotrebe resursa."

Infografik Primäenergieverbrauch in Europa

Potošnja energije u EU

Što je bilans bolji, više sredstava iz EU fondova

Zemlje koje vode računa o upotrebi resursa i redovno ih obnavljaju, treba da služe kao primer ostalim članicama EU. Što je bolji bilans ekološko-socijalnog proizvoda, to će biti više razvojnih sredstava iz fondova EU. Ali sporna tačka je šta bi sve u budućnosti trebalo da se uračuna u ekološko-socijalni proizvod. Pojedini parlamentarci, kao socijaldemokrata Lajnen, žele u tome da odu još dalje: "Mi želimo kompletnu sliku. Trebaju nam podaci o potrošnji vode, o otpadu, energetskom bilansu. Tako dobijamo kompletnu sliku o načinu života u Evropi."

Poslanici, ipak, još nisu saglasni oko toga šta sve treba da spada u ekološko-socijalni proizvod. Političarka Krista Klas izbacila bi, na primer, biodiverzitet i bilans ugljen-dioksida za svaki pojedinačni proizvod, jer je to birokratski veoma komplikovano. "To je povezano sa ogromnim birokratskim aparatom. Zato kažem da je to neisplativo. To ne pomaže ni okolini, ni ekonomiji."

U svakom slučaju, merenje ekološko-socijalnog proizvoda mora da se uklopi u postojeći budžet. U uredbi stoji da se za merenje bilansa životne sredine ne smeju zapošljavljati novi službenici.

Autori: Mark Hejdenrajh, Tijana Milunović
Odg. urednik: Jakov Leon