1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Internet-trgovina

Kolaps u dostavi paketa

Internet-trgovina već je promenila ne samo naše navike, već i to kako izgledaju naši gradovi. Paketa je toliko – naročito sada, pred Božić – da je čitav klasičan sistem dostave na ivici kolapsa.

Nekada su pred Božić uglavnom samo bake poštom slale unucima džempere koje su im same ištrikale. Poklon se slao paketom samo „u krajnjoj nuždi“, odnosno onda kada porodica nije mogla praznik da provede zajedno. A danas?

Tokom prošle, 2016. godine, u Nemačkoj je prekoračena granica od tri milijarde paketa koji su isporučeni nekom od osamdesetak miliona stanovnika te zemlje. To znači da je svaki stanovnik Nemačke dobio u proseku skoro 40 paketa! Ove godine očekuje se 3,3 milijardi pošiljki – samo uoči Božića trebalo bi da svakog dana bude dostavljeno „znatno više“ od 15 miliona paketa.

Pročitajte još: Poštari budućnosti

Taj rast je pre svega posledica internet-trgovine koja raste i razvija se vrtoglavom brzinom: „Mi smo već tokom leta imali isti broj paketa kao i u danima najveće gužve tokom prošlog Božića“, kaže predsednik Udruženja internet-prodavaca Oliver Protman. Drugim rečima, ako se takav rast nastavi, čak i ovo što se ovih dana zove „gužva“, već sledećeg leta moglo bi da postane svakodnevica. A onda sledećeg Božića, još više paketa – i još više haosa. „Imamo trajni logistički problem, hitno moramo da pronađemo neko rešenje“, upozorava Protman.

Frachtzentrum der Deutschen Post in Nürnberg

Lavina paketa sve je veća

Problema na pretek

Problema zaista ima toliko da ih je teško i nabrojati. Nedostaju recimo ljudi za dostavu. Već prošle godine je to u Nemačkoj radilo oko 219.000 radnika i oni su i dalje traženi, doduše ne u onom procentu za koji raste broj paketa, odnosno za 10 odsto godišnje. Pored toga, samo dve najveće službe za dostavu imaju sopstvenu, stalno zaposlenu radnu snagu kojoj plaćaju sve predviđene dažbine. Ostale tri službe zavise od „slobodnih saradnika“, a to su često ljudi sa istoka Evrope koji su mizerno plaćeni za posao koji rade. Oni najčešće ne poznaju ni dostavno mesto, ponekad ne znaju nemački, pa i engleski samo natucaju – samo da bude jeftino kada kupac na internetu odlučuje od kog dobavljača će naručiti neku stvar. Jer kupac se po pravilu odlučuje da „klikne“ na najjeftinijeg. Takvo ilegalno zapošljavanje već je bilo povod i za policijske racije, ali teško da će to zaustaviti trend.

Problem predstavlja i to što se početnicima i strancima u službi dostave obično „uvale“ najteža područja u gradovima – to znači ili predgrađa sa porodičnim kućama, gde obično mora dugo da se pešači od kuće do kuće, ili stari centri gradova sa zgradama od četiri-pet spratova – bez lifta. Pošto ne poznaju područje dostave, a ponekad ni jezik, praktično im je nemoguće da sve pakete koje su im dodeljeni dostave do stana. A tu su i zdravstveni problemi: trebalo bi biti fizički dovoljno izdržljiv pa nositi sav taj teret. To ni svi mogući roboti koji dostavljaju pakete iz vazduha ne mogu da reše.

Deutschland Paketzustellung per Roboter in Hamburg

Eksperimenti sa robotima koji dostavljaju pakete za sada ne rešavaju problem

Papirić umesto paketa

Rešenje je onda da lažu – da jednostavno u poštansko sanduče ubace „obaveštenje o prispeću pošiljke“, čak i onda kada korisnik čeka kod kuće paket koji mu je neophpdan. Samo u pokrajini Severna Rajna Vestfalija služba za potrošače u protekle dve godine primila je više od 20.000 besnih poruka o sudbini njihovih paketa. Još i gore: kontrolnoj službi nemačkog Saveznog ureda za mreže, samo ove godine će stići oko 5.000 pritužbi. A to su po pravilu ozbiljne stvari: krađa, značajno oštećenje ili nestanak pošiljke. Jedino što ni ta kancelarija ne može gotovo ništa da uradi: dostavna služba mora samo da da obrazloženje da želi da izgladi spor – i ništa drugo. Oni čak nemaju ni ovlašćenje da novčano kazne tu službu.

A tu je i problem u gradovima: kada u uske uličice u centru stigne dostavno vozilo DHL-a, pa onda i UPS-a, pa onda i DPD-a, Hermesa i GLS-a, onda saobraćaj jednostavno stane. Mesta za parkiranje hronično nema, a ako oni na kratko nepropisno zaustave vozilo na raskrsnici, kolskom ulazu ili možda nasred ulice, drugi vozači su automatski u problemu.

Dojče paket dinst – služba koja je inače u vlasništvu francuskog La posta, zato traži da dostavna vozila imaju pravo da koriste i javna mesta za parkiranje. Direktor te službe Boris Vinkelman upozorava kako bi već u dogledno doba rešenje možda moralo da bude da naručilac plati više ako želi da mu se paket zaista isporuči na njegovim vratima. S time se slaže i služba Hermes koja takođe jedino rešenje viti u tome da se paketi više uopšte ne isporučuju po kućama, već na mestima za distribuciju građanima, u takozvanim „mikrodepoima“, kako ih zove direktor Hermesa Frank Rauš.

Deutschland DHL-Packstation in Langenhagen

Rešenje su možda centri za podizanje paketa

Sve mora da bude jeftino

Ali i tu je pitanje – novac. Za potrošače bi to, prema računici DPD-a, značilo dodatnih 50 centi. To možda jeste razlog da se na ekranu klikne opcija „sam podižem paket“, ali problem je to što, naročito one manje dostavne službe, štede i kada je reč o dostavnim mestima: često je to neki kiosk čiji vlasnik dobija mizernu naknadu da paket isporuči pravom primaocu. Zato je takvih mesta još uvek premalo, a i postojeći u obično ne izgledaju kao da su iz 21. veka.

Pročitajte još: Roboti počinju da dostavljaju pakete

Dostavne službe su s druge strane suočene i sa konkurencijom: gigant internet-trgovine Amazon u SAD i u Velikoj Britaniji već je pokrenuo službu Amazon fleks. Oni pošiljke uopšte ne šalju klasičnim putem, već je to svojevrsna „Uber dostavna služba“: svako ko želi, može da učestvuje u dostavi sa svojim vozilom i za to dobija određeni, ne naročito velik iznos. Prednost je u tom što se dostava tako vrši i nedeljom i praznicima, što je u „klasičnim“ poštanskim službama po pravilu nemoguće, već i zbog sindikata. Ali Amazon nije poznat po tome da vodi računa o pravim radnika.

Tako se vrši pritisak na dostavljače da ne razmišljaju o povećanju naknade – jer i drugi razmišljaju o alternativi: nemački lanac supermarketa Reve nudi recimo dostavu namirnica kućama. Sveže voće i povrće jednostavno je nemoguće slati klasičnim putem, tako da i tu dostavu vrši njihova sopstvena služba. A i ona se širi. I njena dostavna vozila stajaće na ulicama dok roba ne bude isporučena negde na treći sprat, bez lifta.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM