Koko Šanel – tvrda i gorda žena

Kada ugledate Odri Totu prvo što pomislite je da deluje nežno i neverovatno graciozno, mnogo je krhkija nego na velikom platnu. Odevena je u crno i deluje jako prirodno. Velike, smeđe, intenzivne oči svetlucaju. Odri Totu je dobro raspoložena i raduje se što ima priliku da razgovara na francuskom. Pre snimanja filma o Koko Šanel imala je pauzu u karijeri.

“Napravila sam malu pauzu, ali nikad nisam tačno rekla koliko će trajati. Nisam snimala dve godine i to nije bio nikakav problem. Ovim filmom, koji me je tako „strašno“ zgrabio se vraćam poslu. Ta činjenica je posebno obradovala mog oca, jer je već počeo da brine.”

Koko pre Šanela

Koko Šanel je posle filma o Edit Pjaf još jedan biografski film “Mejd in Frans”, ali se dosta razlikuje od američkih predstavnika tog žanra. U originalu naslov filma glasi: “Koko pre Šanela” i mnogo je precizniji od nemačkog prevoda “Koko Šanel - Početak jedne strasti”. U filmu rediteljke An Fonten prikazano je prvih 28 godina umetnice koja je sa sestrom odrasla u domu za siročad, onda radila u varijeteima, dopuštala da je ljubavnik izdržava i tek se sasvim polagano i slučajno pronašla u modi. Odri Totu je, spremajući se za ovu ulogu, prestala da istražuje život Koko Šanel tamo gde se završava i sam film i smatra da je dobro što je prikazan samo jedan deo iz života Koko Šanel.

“Nisam se plašila da igram ikonu, ali sam se plašila da igram poznatu ženu o kojoj se ne zna puno. Iz vremena njene mladosti, pre nego što je postala poznata, nije puno toga ostalo. Ali njen talenat je vrlo brzo prepoznat i vrlo dobro je uspela da prikrije karakterne slabosti . Ta njena sloboda me je interesovala, to je bilo i uzbudljivo i neugodno.”

Žene u središtu priče

Film o kraljici mode je veoma dobar, a razlog za to su glumačko umeće Odri Totu i rediteljka An Fonten.Trenutno se u Nemačkoj prikazuje njen film “Devojka iz Monaka”, najpoznatija je doduše po filmu “Natali - koga voliš noćas” u kojem se Žerar Depardije nalazi između dve žene (Fani Ardan i Emanuel Bear). An Fonten sebe ne smatra feministkinjom, ali ona jeste i to u pozitivnom smislu autorka koja voli da žene budu u središtu njene priče. Pritom, na ličnost Koko Šanel gleda veoma trezveno.

“Mladost jedne mitske figure kakva je Koko Šanel je tajanstvena ali i poučna. Kako je ta seljančica iz provincije, koja je bila samouka uspela da izgradi sopstveni stil? Pri tom su tu i ta dva muškarca, jedan koji joj želi sve najlepše i drugi koji je njena velika ljubav. Oni su bili izuzetno bitni za njenu sudbinu. Tako uspevamo da je upoznamo “iznutra” i uspevamo da je pratimo do prvog stepenika ka trijumfu. Nisam htela da napravim akademski film, koji prikazuje čitav njen život. To bi bilo apsurdno. Mladost jedne osobe je uvek interesantnija, zato što smo tada najkrhkiji i najbolje se vidiš razvoj. Šanel je bila veoma autoritativna i nemilosrdna, a na kraju života čak i antipatična, tu bi trebalo biti iskren i reći istinu.”

Gordost opterećuje

Ta sloboda pri stvaranju ličnosti jeste ono čemu je težila An Fonten. Rediteljka samouvereno tvrdi da nije nikad želela da zavisi od kuće Šanel i da nije snimila film o modnoj marki Šanel. Ambivalentan odnos prema Koko Šanel ima i Odri Totu.

“Nisam htela da budem kao ona. Da, i ja bih volela da imam dobar ukus, to je sigurno. Imala je oko i neobičan talenat. Ali ona je bila veoma tvrda žena, gorda i veoma ambiciozna. Ta ambicioznost se sa godinama povećavala i postala veliko breme. Dve nedelje pre kraja snimanja sam pomislila kako je teško biti tako tvrd, to opterećuje“.

Neusiljena direktnost odlikuje Odri Totu i u svakodnevnom životu kao i na velikom platnu. Nikad nije imala planirala svoju karijeru, Holivud je sa “Davinčijevim kodom” bio izuzetak. Ova mlada umetnica želi da radi svoj posao, a ne da bude „Neko“. Čak i da je u njenom slučaju uspeh izostao ona svoj privatni život ne bi žrtvovala. Sa uspehom koji je usledio nakon “Amelije” Odri Totu se nosi sasvim dobro. Uspeh je došao brzo i bio je šokantant, to sama priznaje, ali je ona uvek ostajala sasvim “kul”.

“Pažnja medija je nešto što nisam razumela i što me je gušilo, ali se vremenom sve smirilo i postalo pitomije”.

Autor: J. Tacman/Ž.Bašić-Savić

Odg.urednik: N.Briski