Koji su francuski interesi u Maliju? | Politika | DW | 16.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Koji su francuski interesi u Maliju?

Francuska interveniše u Maliju kako bi zaustavila napredovanje islamističkih pobunjenika – na zahtev vlade u Bamaku i uz blagoslov UN. Međutim, kritičari optužuju Pariz da zapravo sledi neo-kolonijalne ciljeve.

Potpuno je neizvesno koliko dugo će trajati vojni angažman Francuske u Maliju. Činjenica je da region treba dugoročno stabilizovati kako bi se sprečilo širenje radikalnih islamističkih pokreta. Zbog toga Društvo za ugrožene narode (STP) zahteva da se predstavi realan plan. „Jer, islamisti će iskoristiti svoju staru taktiku i brzo se povući u nedostupne planine i pećine kako bi se pregrupisali", kaže je Ulrih Delijus referent za Afriku u STP.

Predsednik Francuske Oland - neokolonijalizam?

Predsednik Francuske Oland - neokolonijalizam?

Zvanično, Parizu su bezbednosni interesi u prvom planu. Francuska vlada intervenciju opravdava namerom da na vreme spreči da pobunjenici u zapadnoj Africi postanu pretnja Evropi. „Francuska strahuje da bi Mali, ako tamo nastane islamska država, mogao da postane mesto za povlačenje i obuku islamističkih terorista“, objašnjava Katrin Prodano iz Nemačkog društva za spoljne odnose (DGAP). Osim toga, kao bivša kolonijalna sila, Francuska sebe vidi izloženom velikom riziku da postane meta terorističkih napada. Na primer, radikalni islamisti u Maliju, od 2010. u zatočeništvu drže četiri radnika francuskog nuklearnog koncerna Areva. A teroristička mreža Al-Kaida sada preti daljim otmicama i napadima u Francuskoj i na oko 5.000 francuskih državljana u Maliju.

Nafta i uranijum

Međutim, ne radi se samo o potencijalnim terorističkim pretnjama. „Dugoročni interes Francuske je usmeren na prirodne resurse u zoni Sahela, posebno na naftu i uranijum, koje francuski nuklearni koncern Areva već decenijama crpi iz susednog Nigera“, kaže Katrin Prodano. Međutim, proći će dosta vremena dok se ne počne sa iskorišćavanjem prirodnih bogatstva u Maliju – ova vojna intervencija ima prvenstveno bezbednosno-poltičke ciljeve, kaže Prodano za DW.

Ulrih Delijus podseća na francuski napad na Libiju od pre dve godine: „Za Libiju su naravno bile zainteresovane mnoge zemlje, pre svega zbog nafte. U slučaju Malija je drugačije“, kaže ovaj stručnjak za Afriku: ovde Pariz sledi konkretne strateške ciljeve.

Za Francusku je angažman u Maliju dvosekli mač: s jedne strane su bezbednosni i ekonomski interesi, s druge strane, postoji rizik da bude proglašena neo-kolonijalnom silom. Francuska se pritom oslanja na rezoluciju Saveta bezbednosti UN iz decembra 2012. „Postoji i jedan odbrambeni sporazum između Francuske i Malija, koji je napisan baš za ovakve slučajeve“, kaže Aleksandar Štro, naučni saradnik na nemačkom Institutu za globalne i regionalne studije (GIGA). Francuska svojim angažmanom dakle ispunjava zahtev vlade Malija da zaustavi marš pobunjenika prema glavnom gradu.

Rudnik uranijuma u Nigeru

Rudnik uranijuma u Nigeru

Unutrašnjopolitičke kontradiktornosti

Francuski predsednik Fransoa Oland pritom iz vida ne sme da ispusti ni domaću političku scenu: Tokom izborne kampanje on je najavio povlačenje vojnika iz Avganistana. I to je ostvario. Vojnom operacijom u Maliju mogao bi da naruši svoj kredibilitet. Osim toga, ni budžet mu ne ostavlja mnogo manevarskog prostora: nema tu mnogo para za skupe akcija u inostranstvu.

Francuska ne želi solo poduhvat u Maliju i apeluje da to bude multilateralna intervencija na čijem će prednjem frontu biti afrički vojnici. Savet bezbednosti UN odobrio je intervenciju. Evropska unija obećala je da će obučavati vojsku Malija - a to je važno za Pariz, jer to znači podelu posla i podršku iz Brisela.

Autori: Rahel Bajg / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković