Koga je to predsednik nazvao ″budalom″? | Politika | DW | 25.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Koga je to predsednik nazvao "budalom"?

Da li je predsednik Nemačke Joahim Gauk nazvao članove neonacističke stranke NPD „budalama“? Ustavni sud Nemačke trenutno se bavi tužbom koju su desni ekstremisti iz te partije podneli protiv predsednika.

Desničarski ekstremisti iz NPD-a se uvek iznova pojavljuju pred najvišim sudskim većem u Nemačkoj. Međutim, ovaj put je to na zahtev same partije. Danas (25.02.2014) Ustavni sud u Karlsrueu održao je saslušanje povodom tužbe podnete protiv predsednika Joahima Gauka, zbog navodnog kršenja principa neutralnosti, na koji ga obavezuje njegova funkcija. Naime, članovi NPD-a tvrde da ih je Gauk nazvao „budalama“.

Nemački predsednik Gauk je "sporni" govor održao nekoliko sedmica uoči prošlogodišnjih izbora. Raspoloženje u nemačkoj prestonici bilo je uzburkano - u berlinskoj četvrti Helersdorf održavale su demonstracije, a stanovnici tog dela grada žalili su se da ih političari zaobilaze i izbegavaju probleme koji su njima važni. U tom miljeu, desničarski ekstremisti su pokušali da podstaknu ksenofobiju. Istovremeno, na ulice su izašle i stotine demonstranata koji su plakatima i parolama „Izbeglice su dobrodošle“ pokušali da se suprotstave neonacistima.

Nekoliko dana nakon što je prvi potražilac azila useljen u dom, i to na zadnji ulaz i uz zaštitu policije, Joahim Gauk održao je govor pred oko 400 studenata u Berlinu. U tom nastupu se dotakao demonstracija u Helersdorfu. „Potrebni su nam građani koji izlaze na ulicu i budalama pokazuju da ima granica. Na to ste svi vi pozvani“, kazao je Gauk.

Da li je nemački predsednik izabrao stranu u političkoj borbi?

Ulrich Battis

Ulrich Battis

Ključno pitanje glasi: da li je Gauk tom prilikom nazvao baš NPD „budalama“ ili nije? Profesor za javno pravno Folker Beme-Nesler sa Fakulteta za tehniku i privredu u Berlinu, ističe mogućnost da je Joahim Gauk govorio o demonstrantima, ali ne i o NPD-u kao političkoj stranci. „To možda zvuči kao pravno cepidlačenje“ priznaje Beme-Nesler, ali dodaje da to ipak igra ulogu u razmatranju slučaja.

„Kod takvih izjava sve zavisi od konteksta“, naglašava i profesor ustavnog prava iz Berlina Ulrih Batis. Po njegovom mišljenju, ova Gaukova izjava je „na granici“.

Za predsednika nema slobode govora

Volker Boehme-Neßler

Volker Boehme-Neßler

Na današnjem saslušanju, opunomoćenik predsednika Joahim Viland je naglasio da je zadatak presednika da štiti ustavne vrednosti i društvo: „Predsednik ne treba da podržava jednu partiju, on predstavlja narod, i sme i može da kaže ono što smatra da je važno, i mora da štiti osnovna ljudska prava“, kaže on.

Presuda Ustavnog suda očekuje se u okviru od tri meseca, a o njenom sadržaju za sada može samo da se nagađa. Folker Beme-Nesler procenjuje da će sudije u Karlureu u presudi naglasiti da je svaki nemački predsednik obavezan da bude neutralan, ali i da će u ovom slučaju odlučiti da „predsednik nije mislio na NPD i omalovažio njih, već na demonstrante uopšte, i da time nije povredio princip neutralnosti“

Čak i ako Ustavni sud odluči da je Gauk ipak prekršio taj princip, to neće imati direktne posledice po zvaničnog šefa države. To ga neće koštati mandata, kaže Beme-Nesler: „Ipak, to bi bila javna kritika jednog suda, a to je već problem za predsednika“, dodaje on. “To bi oslabilo njegov položaj”

Funkcija predsedika ima jasno određene granice: za razliku od običnih građana, on ne može da slobodno izražava svoje mišljenje. “On treba da bude pomiriteljska figura, koja povezuje sve građane”, kaže Beme-Nesler.

Lekcije iz Vajmarske republike

Uloga predsednika je tako definisana zahvaljući lošim iskustvima iz nemačke istorije. Konkretno, u Vajmarskoj Republici, predsednik Rajha imao je daleko više moći. Na primer, mogao je da izda „krizni dekret“ i da tako zaobiđe vlast parlamenta. “Na kraju perioda Vajmarske republike, bilo je puno takvih dekreta. To je jedan od faktora koji su popločali put nacionalsocijalistima”, objašnjava Beme-Nesler.

Zbog toga su osnivači moderne Nemačke drastično smanjili ovlašćenja novog predsednika i dali svega simboličnu ulogu. “Nemački predsednik nije predsednik države kao što su to američki i francuski predsednici, koji se nalaze u središtu moći. Kod nas su centri moći kancelarka i parlament” objašnjava stručnjak ustavnog prava Ulrih Batis.

Nemački predsednik bi trebalo da predstavlja Nemačku u inostranstvu i da bude pomiriteljska figura u zemlji. Da bi to postigao, mora da se drži van stranačke politike. Ustavni sud sada odlučuje o tome da li Gauk dorastao tom zadatku.

Autori: Ana Peters / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon