Koga ima više - riba ili rakova?

„Mnogo toga smo otkrili i mnogo toga smo naučili“ izjavio je Džes Osjubel, jedan od pokretača projekta. U vodama Japana i Australije ima po 33 hiljade oblika života koji imaju status „vrste“. Vode Kine, Sredozemno more i Meksički zaliv takođe su na vrhu liste kada je reč o raznovrsnosti života u njima. Popis podvodnih bića trajao je deset godina, učestvovalo je 360 naučnika i troškovi su dostigli 650 miliona dolara.

Naučnici su kombinovali informacije skupljane vekovima sa sopstvenim podacima koje su prikupili tokom desetogodišnjeg popisa i napravili listu vrsta u 25 regiona – od Antarktika do Arktika, uključujući sva usputna mora i okeane.

Popis još nije sasvim završen, jer će biti dopunjen podacima koji se upravo prikupljaju u vodama Indonezije, Filipina, Madagaskara i Arapskog mora i ti podaci biće objavljeni u oktobru.

Čak i tada popis će biti nepotpun, kaže Nensi Noulton iz Instituta Smitsonijan koja rukovodi popisom života na koralnim grebenima. „Okean je jednostavno tako veliki da i posle deset godina napornog rada imamo samo delimičan uvid, mada u nekim slučajevima detaljan, svega onoga što živi u morima“, kaže Noultonova.

Ljuskari najbrojniji, slede mekušci i ribe

U istraživanju je utvrđeno da u svakoj regiji, u proseku, ima 10.750 poznatih vrsta sa imenom, a procenjuje se da na svaku poznatu dolaze bar četiri nepoznate vrste. A činjenica da su ljuskari najbrojniji u morima promeniće i način na koji ljudi razmišljaju.

„Kada ljudi razmišljaju o okeanu oni misle na ribe i kitove. Međutim, veliki sisari čine tek dva procenta podmorskog života, riba je 12 procenata. Kada pomišljamo na more trebalo bi prvo da mislimo na ljuskare i mekušce““, kaže Osjubel.

Oko 20 procenata podmorskog života su ljuskari, slede mekušci – lignje, hobotnice, zmije i puževi – koji čine 17 odsto vrsta. Zatim dolaze ribe, kojih je 12 odsto. Jednoćelijski organizmi kao što su protozoe, alge ili drugi organizmi slični biljakama su na četvrtom mestu – njih je deset procenata. Među malobrojnijim organizmima su ehinoderme (morski krastavci, na primer), zatim porifera (sunđeri) i cnidarije (korali i meduze).

Sredozemno more i Meksički zaliv najugroženiji

Relativno izolovane vode Australije, Novog Zelanda, Antartika i Južne Afrike imaju najveći broj endemskih vrsta, onih koje žive samo tu. Nasuprot tome, Sredozemno more ima najviše „stranih“ vrsta – oko 600, četiri odsto od ukupnog broja vrsta koje žive u njemu došlo je iz drugih mora – pre svega kroz Suecki kanal. Sredozemno more je i jedno od dva područja koja su najviše ugrožena ljudskom delatnošću, uključujući preterani ribolov i zagađivanje. Drugo naročito ugroženo područje je Meksički zaliv – popis je napravljen pre havarije BP platforme za naftu.

Osnovni razlog da se napravi popis bila je namera da se utvrdi kojim vrstama preti opasnost da nestanu. „Podmorske vrste smanjuju se ubrzanim tempom – neke su manje i za 90 procenata zbog ljudske delatnosti i preti im opasnost da potpuno nestanu što se dogodilo sa mnogim vrstama na kopnu. Zato je popis bio hitno potreban“, kaže Mark Kostelo sa univerziteta u Oklandu, na Novom Zelandu.

nb/sbl/afp