1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kodak bankrotirao

„Vi pritisnete okidač, a mi radimo sve ostalo“ – tako je glasio najpoznatiji reklamni slogan Kodaka. Za preduzeće koje je nekada bilo simbol tehničkog napretka, 2011. godina je bila duga hronika najavljenog bankrota.

its most senior film because of declining customer demand in an increasingly digital age. (ddp images/AP Photo/David Duprey)

Digitalna fotografija potisnula je analogne filmove.

Era digitalne fotografije ispostavila se kao kobna baš za kompaniju koja je na tržište izbacila rpvi digitalni foto-aparat, ali i među prvima, mnogo pre toga, počela da industrijski proizvodi neka od vodećih tehničkih dostignuća u fotografiji, na primer – smotani film. Osnivač kompanije, Džordž Istmen (1854-1932) u njen rad je uložio rezultate svojih ranih istraživanja u firmama koje su bile prethodnica Kodaka i proizvodile suve fotografske ploče i negativ-filmove.

Kodak postoji od 1888. godine

ARCHIV: Der Vollmond wird durch die Spitze des Gebaeudes des Kodak-Hauptverwaltung in Rochester (USA) geteilt (Foto vom 19.03.11). Nach einem Bericht ueber einen moeglicherweise bevorstehenden Bankrott von Fotografiepionier Eastman Kodak sind die Aktien des Unternehmens am Mittwoch (04.01.12) auf ein neues Rekordtief gefallen. Das Wall Street Journal berichtete unter Berufung auf mit der Angelegenheit vertraute Personen, Kodak bereite sich darauf vor, in den kommenden Wochen einen Antrag auf Glaeubigerschutz zu stellen, sollte es nicht gelingen, einen Kaeufer fuer ein ganzes Buendel an Patenten zu finden. (zu dapd-Text) Foto: Guy V. Solimano/AP/dapd

Zgrada uprave Kodaka u Ročesteru, SAD

Prvi foto-aparat koji se pojavio pod imenom marke Kodak pojavio se iste godine kada je ta firma registrovana – 1888. Imao je kompaktno kućište, njime se moglo lako rukovati a koristio je smotani film. Ovaj foto-aparat je na tržište izbačen uz gore pomenuti slogan, a ideja je bila da se, kada se „ispuca“ film, aparat odnese u fotografsku radnju, koja razvija slike i vlasniku ga vraća sa novim uloženim filmom.

Upravo to je bio uvod u odlučujući doprinos Džordža Istmena istoriji fotografije, a to je: omasovljenje ovog medijuma mudrom marketinškom strategijom. U nju spada i samo ime Kodak, koje nema nikakvo posebno značenje, već je smišljeno tako da se lako pamti a da ne liči ni na jednu poznatu reč iz nekog od evropskih jezika. Istmen je bio i pionir na planu socijalnih reformi: svojim radnicima je garantovao starosnu penziju, prevremenu penziju iz zdravstvenih razloga i životno osiguranje.

Sredinom tridesetih godina, počeo je da premešta veliki deo proizvodnje u Nemačku. Tih godina je postavio i standard kvaliteta dijafilmova, a u tom periodu je počelo i veliko rivalstvo sa firmom Agfa – i to pre svega oko uvođenja negativ-filmova u boji. Posle drugog svetskog rata najpoznatiji proizvodi Kodaka su bili dijafilmovi pod nazivom „Ektahrom“ kao i čuveni filmovi od 35 milimetara u kasetama – „Kodakolor“. Među ljubiteljima i poznavaocima fotografije, Kodakovi filmovi su važili kao ne baš preterano verni u reprodukciji boja, ali su zato imali fino zrno i zadivljujuću oštrinu detalja.

Prvi digitalni foto aparat bio je marke Kodak

1991. godine, kompanija Kodak je obrnula 19.4 milijarde dolara i istovremeno na tržište izbacila prvi digitalni foto-aparat: DC-100. Zanimljivo je da je taj aparat njegov konstruktor Stiven Seson predstavio još 1975. godine – ali je tada digitalna tehnologija bila još u povoju i jednostavno – preskupa.

1992. Kodak je svoju pionirsku ulogu na polju digitalne fotografije dokazao i predstavljanjem foto-CD-a, kao i, nešto kasnije, specijalnog foto-diska. No, kola su krenula nizbrdo i foto-gigant je finansijski ozbiljno poljuljan, pre svega zbog naglog i neumitnog pada prodaje analognih foto-filmova. Proizvodnja tih filmova je redukovana na minimum, a krajem 2005. Kodak je prestao da proizvodi crno-beli foto-papir. Analogni materijali više nisu bili interesantni, a digitalno tržište je bilo surovo i teško predvidljivo.

Pokušaji spasavanja nisu uspeli

Flash-Galerie Photokina 2010 Kodak

Na Fototokini 2010. Kodak je predstavio najtanju digitalnu kameru na svetu - Easy Share M590

Do 2010. ova firma je sprovela više mera za restrukturiranje proizvodnje i prodaje; pokušalo se i sa specijalizacijom na planu profesionalne tehnike – koncentrisanjem na tehniku foto-finiša i štampe. Kodakovi foto-aparati su bili jednostavni za rukovanje, što je bilo oslanjanje na staro načelo: „Vi samo pritisnete okidač…“, ali pomoći više nije bilo.

Poslednje trzaje pred bankrot predstavljali su pokušaji Kodaka da proda paket od čak 1100 patenata, ali i da tužbama protiv velikih konkurentskih kompanija izvuče još neki dinar. Tako je Kodak nedavno za samo nedelju dana podneo tužbe protiv firmi Epl, Samsung, HTC i Fudži zbog „krađe patenata“. Mnogi stručnjaci smatraju da je to ipak bio samo pokušaj da se potencijalnim kupcima demonstrira snaga pomenutog paketa patenata. Finansijski analitičari smatraju da taj paket vredi oko dve do tri milijarde dolara. No, kompanija je u trećem kvartalu 2011. zabeležila gubitak od 222 miliona dolara, a gotovinske rezerve firme su pale za 10 odsto. Članovi Upravnog odbora su počeli da podnose ostavke. Danas je podnet zahtev za pokretanje stečajnog postupka. Firma je ipak saopštila da se nada da će pod stečajnom upravom uspeti da se konsoliduje.

Autor: Saša Bojić
Odgovorna urednica: Dijana Roščić