Ko ume bolje sa Erdoganom?

Vlasti Holandije zabranile su ulazak u zemlju dvojici turskih ministara, odanih predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. Oni su tamo planirali da održe mitinge uoči referenduma o uvođenju predsedničkog sistema u Turskoj koji bi, kako smatraju kritičari na zapadu, predsedniku dao neograničenu moć. Usledile su oštre prozivke – turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu je rekao da je Holandija epicentar „fašizma", a iz Ankare su se čule pretnje ekonomskim sankcijama. Holandski premijer Mark Rute je zatražio izvinjenje. U Nemačkoj kampanja turskih političara nije zvanično zabranjena, ali su pojedini gradovi i opštine očigledno izmišljali razloge da nastupe onemoguće – recimo jer u hali navodno nema protivpožarnih aparata.

Ludvigsburger krajscajtung (Ludvigsburg): „Vreme je za jedinstven evropski signal. Ruteov postupak možemo odobravati ili ne. Ali Turska nema pravo da u zemljama EU vodi kampanju za svoj prezidijalni sistem. To se turskim ministrima može, ali ne mora, dozvoliti. Ako neka zemlja to odbije, to Erdogan mora da prihvati, umesto što besni. Tako to ne ide. To Evropa mora jasno da stavi do znanja Turskoj. I da stane u odbranu Holandije."

Landescajtung (Lineburg): „Lako je smatrati Redžepa Tajipa Erdogana nesimpatičnim. I radovati se kada sitničave opštinske birokrate počnu da vode visoku politiku tako što zabranjuju turske predizborne skupove zbog nedovoljne protivpožarne zaštite. Neprijatno je to što Erdogan hoće da koristi slobodu mišljenja i okupljanja u našoj zemlji i drugim evropskim zemljama – da bi agitovao za potpuno ukidanje tih sloboda u svojoj zemlji. Ali, slike iz Holandije daju turskom predsedniku upravo onaj publicitet koji mu je i potreban. Jer, konfrontacije će podstaći turski nacionalizam i obezbediti Erdoganu nove sledbenike. Poređenja sa nacistima i optužbe za fašizam su proračunata eskalacija."

Sarbriker cajtung (Sarbriken): „Spor između Turske i više zemalja Evorpske unije opasan je ne samo zato što raspoloženje preti da izmakne kontroli i može dovesti do nasilja na ulicama. Jer, kriza bespoštedno otvoreno pokazuje koliko je sada krhak konsenzus Evrope i Turske o temeljima demokratije. Ali, u ovoj situaciji obojim stranama mora biti jasno da potpun slom nikome ne pomaže. S obzirom na sve veće probleme turske privrede, Erdoganu je važno da ima - koliko je to god moguće – stabilne odnose sa Evropom. Izbeglička kriza je istovremeno pokazala da Evropa može da se ljuti na Erdogana, ali da nekako mora s njim i da sarađuje."

Algemajne cajtung (Majnc): „S onu stranu verbalnih ispada i fantazija o odmazdi, ne može biti da je Turskoj i zemljama EU stalo do dalje eskalacije. Ne mora se čak stalno ukazivati ni na sporazum o izbeglicama. Turska je partnerska zemlja u NATO, milioni Turska žive i rade u Zapadnoj Evropi i oni su važan deo društva."

Rajn-cajtung (Koblenc): „Da, Turska mora da prihvati i poštuje pravila koja važe u evropskim zemljama. Pa i pravilo prema kojem Holandija nije htela da dozvoli kampanje članova stranih vlada na svojoj teritoriji tri dana pred sopstvene izbore. To je važan argument kojim je Hag opravdao svoju oštru reakciju. Ali, u stvarnosti, premijer Mark Rute je jedva dočekao da pokaže da je jak, i da neće da trpi optužbe za fašizam kakve trpi nemačka kancelarka. Eskalacija pokazuje: put Nemačke, koja nije dozvolila da je provociraju, bio je bolji."

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Naravno da je teško podneti to što Turska vodi predreferendumsku kampanju na Evropskom tlu i to za prezidijalni sistem koji nema ništa sa našim razumevanjem demokratije. Ali, to ne sme da se podriva korišćenjem metoda koje nisu prihvatljive. Holandska policija, na primer, nema pravo da uskrati članovima turske vlade pristup diplomatskim predstavništvima Turske na holandksom tlu, jer, konzulati i ambasade imaju eksteritorijalni status. [...] Eskalacija u Holandiji baca novu svetlost na kurs Berlina koji je u Nemačkoj često na meti kritika. Bolje je ne dozvoliti da vas provociraju."

Nirnberger cajtung (Nirnberg): „Ni u Nemačkoj ni u Evropi sada ne sme doći do pobede osvetničkog mentaliteta. To će na kraju naneti štetu nama samima. Naposletku, Turska ne samo što i dalje stoji iza pakta o izbeglicama, već je i čvrst oslonac NATO i saveznik u borbi protiv terora. A povika na Turke opterećuje milone zapadno orijentisanih pripadnika tog naroda koji ovde očekuju pomoć."

Švebiše cajtung (Ravensburg): „Sve ide na ruku onima koji preziru demokratiju. Eskalacija između Holandije i Turske odgovara turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. Njegove nečuvene uvrede na račun Zapada sada može da bez problema opravda među svojim sunarodnicima. Holandija koja se upravo nalazi u vrućoj fazi predizborne kampanje, iz straha od ekstremnog desničara Gerta Vildersa sada stabilizuje autokratu u Ankari. On mora da se plaši da će biti poražen na referendumu – drukčije se njegovi verbalni ispadi ne mogu razumeti. To je geopolitički vrlo neprijatno. Dva saveznika u NATO dovode do eskalacije spora na način koji šteti sposobnostima Alijanse. U Siriji besni rat; konflikt u Istočnoj Ukrajini je i dalje nerešen. Tamo gde Zapad treba da govori jednim glasom, javlja se hor disonanci.