Ko u Libiji drži konce u rukama? | Politika | DW | 20.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ko u Libiji drži konce u rukama?

Pobunjeni vojnici žele da isteraju iz Libije islamističke naoružane grupe. Ali, kolika je zapravo snaga libijske armije i ko u Libiji trenutno uopšte drži konce u rukama? Vlada – sigurno ne.

Tri godine nakon početka pobune protiv Moamera el Gadafija, Libija kao da je ponovo stigla – do nule. Ta država još uvek nema ustav, njena vlada nije u stanju da dela. Najnoviji haos počeo je u petak (16.5.) kada su pobunjeni vojnici pod komandom bivšeg general-majora Halife Haftara na svoju ruku napali radikalne islamske brigade u Bengaziju. U toj borbi je poginulo najmanje 75 ljudi. U nedelju (18.5.) nemiri su se proširili i na prestonicu Tripoli; ponovo je bilo mrtvih i ranjenih kada su paravojne grupe ušle su parlament. Izgleda da nijedna stranka nije dovoljno jaka da sama preuzme vlast.

Ko je Halifa Haftar

Halifa Haftar je bio komandant oružanih snaga za vreme Gadafija. Krajem 80-ih godina, napustio je Gadafija i odselio se u SAD. Tamo se priključio opoziciji u egzilu. Kada je počele revolucija u februaru 2011, vratio se u Libiju i pomagao borcima koji su organizovali vojni otpor u Bengaziju. „Bio je jedan od najvažnijih vođa pobunjenika koji su se borili protiv Gadafija“, kaže Ginter Majer iz Centra za arapske studije u Majncu. Iz vremena Haftarovog boravka u SAD potiču i priče o njegovim kontaktima sa tajnom službom CIA. Prema informacijama novinske kuće Al Arabija, Haftara u borbi protiv islamista u Libiji podržavaju i Saudijska Arabija i Egipat.

Libyen Pressekonferenz Khalifa Haftar 17.05.2014

Halifa Haftar objavio je rat islamistima i vladi

Haftar je bio deo stalnih borbi za vlast u armiji. U novoj Libiji je, prema prvobitnim planovima, on trebalo da se bavi obnovom vojske. To je sprečeno donošenjem takozvanog izolacionog zakona u leto 2013, koje su iznudile paravojne grupe držeći parlament pod opsadom. Prema tom zakonu, oni koji su za vreme Gadafija imali državne funkcije, više ne smeju da budu ni na jednoj takvoj funkciji ili političkoj poziciji. To se odnosi i na one koji su dali značajan doprinos svrgavanju Gadafija – pa i na Haftara. „On je smatrao da je novim zakonom bačen preko palube“, kaže stručnjak za Libiju Ginter Majer.

Ko su Haftarovi saveznici?

U februaru je Haftar u jednom govoru preko televizije zapretio da će upasti u parlament koji smatra ilegalnim. Istovremeno, osnovao je Generalnu komandu Libijske armije za spas nacije. Ubrzo zatim uspelo mu je da osvoji dve vojne baze na istoku zemlje. Neke naoružane plemenske grupe su mu se pridružile da bi se borile protiv islamista u Bengaziju. Uz to je imao i podršku uticajne naoružane grupe Sintan iz Tripolija. Tako su oni zajednički zauzeli parlament. „Trenutno se zemlja deli na pristalice Haftara i pristalice članova vlade“, objašnjava Ginter Majer iz Centra za arapske studije. On dodaje da je trenutno teško proceniti koliku podršku Haftar zaista ima. On i njegovi borci ne vide sebe kao paravojsku, već kao deo nacionalne armije.

Na sledećoj strani pročitajte koje ciljeve sledi Haftar, a kakav uticaj ima vlada.