1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ko to tamo „truje“?

Za sebe kažu da su nemački bend sa Balkana. Pevaju malo na srpskom, malo na nemačkom. Četvorica mladića iz Diseldorfa već sedam godina su okupljeni u bendu „Trovači“ i sada predstavljaju novi album na nemačkoj turneji.

Danko Rabrenović

Danko Rabrenović

Naziv novog albuma „Malo morgen“, ali stvarno, odražava njihovu tendenciju za mešanjem, ne samo jezika (srpski i nemački), već i muzičkih stilova. U četvrtak su u Kelnu „Trovači“ započeli turneju diljem Nemačke. O dosadašnjem sedmogodišnjem muzičkom stvaralaštvu, novom albumu, turneji i isplativosti rada na alternativnoj sceni, razgovarali smo sa frontmenom „Trovača“, Dankom Rabrenovićem.

Prvi album „Balkanplatte“ bio je omaž jugoslovenskom novom talasu, na kome su obrađeni najveći hitovi iz osamdesetih, uz koju su članovi ovog benda odrastali. Drugi album „Kuku lele“ bio je kompletno autorski materijal, na kome su „Trovači“ počeli da obrađuju tematiku njihovog života u egzilu. Tada su i počeli da pišu tekstove i na nemačkom jeziku. Šta je na trećem albumu?

„Na trećem albumu, osim obrade velikog hita iz 1982. godine ‘Sternenhimmel’ (zvezdano nebo, prev. aut.) nemačkog muzičara Hubertal Kaha, sve numere su kompletno autorske. Radujemo se novom albumu. S obzirom na to da sada imamo dva autorska albuma, možemo na nastupima da sviramo pretežno naše pesme. Verovatno ćemo u buduće na koncertima svirati samo tri-četiri pesme jugoslovenskog novog vala, sve ostale će biti naše“, kaže Danko.

Prvi koncert turneje u Kelnu

Prvi koncert turneje u Kelnu

Negde između dve kulture i dve muzičke tradicije, „Trovači“ su uspeli da stvore zvuk koji se kao otrov uvlači u uši, nekontrolisano pokreće noge i ruke, i jednostavno izaziva bolest pevanja. I ovoga puta, mešavina kojoj „Trovači“ teže, izazvala je novu „eksploziju“.

„Tekstovi na ovom albumu su ponovo mešavina. Dakle, tri-četiri pesme su na nemačkom, ostatak na srpskom jeziku. A osim jezika, mešali smo i stilove – of bit, ska, rege, pank-rok, rok, a ima čak i malo popa… Eto, posle sedam godina koliko postojimo, zapravo ovo je konačno neki ‘trovači-zvuk’. Ovaj album je nešto tvrđi i energičniji. Zvuk je poseban, jer je sve snimano analogno u studiju. Svi zajedno, na jedan-dva-tri… Kao Bitlsi u stara-dobra vremena.“

Slaba zainteresovanost sa Balkana

Trovaci

Zbog jezika, za sada su najviše nastupa imali u Nemačkoj. Ipak, ova analogija se do sada nije pokazala i kada je reč o odnosu drugog jezika na kome pevaju i njegovog govornog područja.

„Bilo gde da nas ljudi zovu, mi se rado odazovemo pozivu. Do sada smo svirali u okviru nemačkog govornog područja. Sada obilazimo Nemačku uzduž i popreko, uključujući najveće nemačke gradove. Verovatno ćemo tokom februara i marta svirati i u Austriji i Švajcarskoj. Ipak, poziv sa Balkana još nismo dobili, iako ljudi dole znaju za nas, ali svi ti kontakti i dalje nisu urodili plodom.“

Ljudi sa Balkana, u Nemačkoj, osim što su vremenom formirali ono što se popularno zove dijaspora, čine i značajan deo publike koju, svojim rifovima, „truju“ četvorica mladića iz Diseldorfa.

„Naša publika je alternativna urbana publika, koja nije baš luda za balkanskim turbo-folkom. Pre svega, u delovima Nemačke gde ima dosta naših ljudi. Ali i Nemci su često brojni na našim svirkama. Oni koji su otvoreni za nove stvari i kojima ne smeta što su tekstovi pesama na nekom egzotičnom jeziku kakvim oni doživljavaju srpski jezik. Dakle, publika nam je, zapravo, pretežno nemačka, iako većinu stvari pevamo na srpskom jeziku.“

Na sledećoj strani:

Nastup na paradi kiča

WWW Linkovi