1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ko to bije radnike Hitne pomoći?

Oni bi zapravo samo hteli da pomognu ali uglavnom završavaju kao žrtve. Nova studija Rur-Univerziteta u Bohumu pokazuje da više od polovine iskusnih spasilačkih timova na poslu doživljava teške fizičke napade.

"Imali smo slučaj kada je pacijent pogodio kolegu teškom čizmom u glavu“, kaže Gotfrid Vingler-Šolc, rukovodilac Odeljenja za prevenciju, Vatrogasne službe u Bohumu.

Vatrogasna služba u Bohumu ima 15 ambulantnih kola, koja dnevno u proseku imaju oko 100 hitnih slučajeva. Vingler Šolc kaže da njihovi članovi nisu uvek dobrodošli: „Imali smo slučajeve da pacijent krvlju ili injekcijom prska naše radnike kako bi se odbranio od njih ili jednostavno pobegao.“

Julia Šmit, sa Odeljenja za kriminologiju, Rur-Univerziteta u Bohumu istraživala je rad hitnih službi u praksi i došla do saznanja da su skoro svi saradnici tih službi doživeli verbalno nasilje: „Uvrede čine 98 odsto tih slučajeva“. Polovina osoblja hitne pomoći doživljava fizičke napade, poput pljuvanja, šutiranja ili guranja.

Uzrok napada često je alkohol ili droga

Ispitano je 2.000 članova spasilačkih ekipa u velikim gradovima i manjim mestima. Njihovi iskazi otkrivaju da se napadi ne završavaju na psovkama. U pojedinim slučajevima događaju se nasilni napadi nožem ili drugim opasnim predmetima. 16 saradnika spasilačkih ekipa imaju trajna oštećenja.

ARCHIV - Rettungskräfte versorgen auf einer Kreuzung im Stadtteil Eppendorf in Hamburg einen Schwerverletzten (Foto vom 12.03.2011). Eine neue Studie zeigt, dass Hilfskräfte immer öfter Opfer von Beleidigungen und Gewalt werden. Feuerwehrleute werden beklaut - Rettungsassistenten bedroht. Die Politik will deshalb Gesetze verschärfen. Foto: Tim Winzentsen dpa/lno (zu dpa/lnw «Hemmschwelle fällt» - Wut und Gewalt gegen Hilfskräfte vom 14.04.2011)

Gewalt gegen Rettungskräfte

Većina napada događa se tokom dijagnoze ili lečenja. Po pravilu napadači su stari između 20 i 40 godina. Ponekad napadaju zbog panike ili šoka u kome se nalaze. Veoma često uzrok je alkohol ili droga.

Ispitivanje nije pokazalo vezu između nasilja koje se događa na fudbalskim utakmicama, demonstracijama ili velikim veseljima.

Spasilačke ekipe često upadaju u nepredvidljive opasne situacije. Gotfrid Šolc kaže da pojedinci, kojima je potrebna pomoć, često ne puštaju spasilačku ekipu da im priđe: „ Zato što su počinili krivično delo i na taj način povredili sebe ili neku drugu osobu.“

Studija je pokazala da članovi hine službe moraju da prođu različite kurseve i doškolovavanje, van svoje profesije kako bi sačuvali hladnu glavu u kritičnim situacijama.

Autori: Klaus Dojze / Željka Bašić-Savić

Odg. urednica: Ivana Ivanović