1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ko su zapravo evropski desni populisti?

Napadi i masakr u Norveškoj pokrenuli su još jednom raspravu o tome koliko su opasne radikalne ideje koje zagovaraju pojedine političke struje u Evropi., jer one imaju značajnu podršku birača u mnogim državama EU.

default

Tragedija u Norveškoj

Prema navodima islednika Kima Hegera, masovni ubica Andres Brejvik pomenuo je dve terorističke ćelije koje su aktivne u Norveškoj. Osumnjičeni je nagovestio i da je imao saučesnike - koji su još na slobodi. Da li su to samo fantazije poremećenog pojedinca ili je Brejvik zaista održavao veze sa desnoekstremnim miljeom u Norveškoj i severnoj Evropi? U svom manifestu objavljenom na internetu, Brejvik piše o 80-orici „mučenika“ koji bi mogli da se aktiviraju u inostranstvu, kao i o „borcima pokreta otpora“, a pominje i švajcarske nuklearne elektrane kao moguće ciljeve napada. Nije jasno koliko u svemu tome ima istine; istražni timovi u Velikoj Britaniji i Nemačkoj proveravaju odgovarajuće indicije.

Član Stranke napretka

Norwegen Wahlen Siv Jensen Fortschrittspartei

Siv Jensen

Zna se da je Brejvik do 2006. godine bio član norveške desnopopulističke Stranke napretka – bio je jedan od rukovodilaca njenog podmlatka. Predsednica stranke, Siv Jensen, distancirala se od atentatora. „Naprednjaci“, koje karakterišu netrpeljivost prema strancima i nacionalizam, od 2005. čine drugi po veličini poslanički klub u norveškom parlamentu, ali nisu u vladi. Bore se protiv doseljavanja stranaca u Norvešku, ali nisu neonacistička stranka. U tvrdo jezgro norveških neonacista se ubraja samo oko 150 osoba. Proučavalac desnog ektremizma sa Slobodnog univerziteta u Berlinu, Hajo Funke, zbog toga je izrazio iznenađenje činjenicom da su dva desnoekstremna napada izvedena baš u Norveškoj. On prenosi da je, na primer, desnoektremna scena u Švedskoj mnogo veća i da je tamo veća i spremnost njenih pripadnika na nasilje. Prema njegovim rečima, uspeh desnih populista ne može se smatrati neposrednim podsticajem zlodela pojedinaca, ali ipak pruža potencijalnim zločincima plodno tlo, odnosno uslove u kojima njihova samokontrola lakše popušta.

Desni populisti u Evropi

U Švedskoj, desnopopulistička Stranka Šveđana ima 20 mandata u parlamentu. Ona je prošle godine dobila 5,7 glasova birača. Ta partija se zalaže za drastično ograničavanje imigracije kao i za ponovno uvođenje kontrola na granicama. Predsednik te stranke, Džimi Akeson, oštro je osudio napade u Oslu.

U Finskoj je partija Pravih Finaca na izborima održanim u proleće dobila 19 odsto glasova i tako učetvorostručila broj svojih mandata u parlamentu. To je treća po snazi politička grupacija u Finskoj, ali nije zastupljena u vladi zbog toga što evroskeptični i ksenofobični Pravi Finci odbijaju da podrže finansijski štit zemalja evro-zone. Pravi Finci imaju i dva poslanika u Evropskom parlamentu u Strazburu.

U Danskoj, desnopopulistička Narodna stranka čini deo vladajuće koalicije, i nedavno je uspela da se izbori za svoj stari zahtev za uvođenje carinskih kontrola na graničnim prelazima, iako se Danska potpisivanjem Šengenskog sporazuma obavezala na ukidanje takvih kontrola. „Narodnjaci“ su protivnici doseljavanja stranaca i uspeli su da proguraju najoštrije zakonske odredbe o imigraciji i azilu koje trenutno postoje u Evropi. I oni imaju dva poslanika u Evropskom parlamentu.

u nastavku: "Bolesni psihopata“