1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ko su Nibelunzi?

Pesma nibelunga - velika nemačka saga stara je više od hiljadu godina. Autor najpoznatijeg evropskog herojskog epa iz kog su nastala brojna umetnička dela je nepoznat.

default

Ep o Nibelunzima vrlo često se može videti na scenama u Nemačkoj

Herman Gering komandant nemačke avijacije govori pred oficirima Vermahta, 30. januara 1943, neposredno pred kapitulaciju Staljingrada.

"Svi znamo za moćni herojski ep o borbi kojoj ravne nema. Zove se 'Borba Nibelunga'. Oni su se probijali kroz vatru, gasili žeđ svojom krvlju, ali su se borili do kraja."

Gering je od nemačkih vojnika tražio da izdrže do kraja, do poslednjeg – i zbog toga je pomenuo Nibelunge. Međutim, u tom epu, kraljevi su u smrt odlazili predvodeći svoje ljude, za raziliku od Geringa, koji je govor održao u Nemačkoj.

Instrumentalizacija Nibelunga ima dugu tradiciju

Još 1815. tokom oslobodilačkog rata protiv Napoleona, ep o Nibelunzima se koristi u propagandne svrhe: "Ljudi su se u različita vremena identifikovali sa različitim delovima epa. Na primer, sa vernom suprugom Krimhildom u vreme Bidermajera od 1815. do 1848. Od 1871. počeo je uzlet Zigfrida. Pesma Nibelunga je u prvom svetskom ratu bila kult, delo koje je trebalo da pokrene ljude i ulije snagu vojnicima. Nakon što je rat izgubljen, pesma Nibelunga se ponovo pojavljuje, ovog puta kao uteha i podrška velikoj naciji koja je doživela poraz na vojnom polju", kaže Peter Galzner, germanista i stručnjak za srednji vek na Univerzitetu u Bonu.

U Pesmi Nibelunga ima za svakoga po nešto.

Die Neuen Nibelungen 2008 Worms Meret Becker

Meret Beker u Nibelunzima

Reč je o propasti Burgunda – drevnog germanskog plemena. Nastala je u vreme velikih seoba naroda u petom i šestom veku i prenosila se usmenim putem. Nepoznati pesnik ju je zapisao tek u 12. veku. Potom je ovaj herojski ep pao u zaborav.

Popularnost je počeo ponovo da stiče tek u 18. veku, kada je kao potpora nacionalnoj svesti Nemaca bio neizbežno štivo u bibliotekama građanskih porodica i obavezna lektira u školi – sve do 1945. godine.

U Bajrojtu se Nibelunzi najbolje prezentuju

Bayreuth Walküre 2003

Inscenacija Nibelunga u Bajrojtu

Festival Vagnera u Bavarskom gradiću redovno okuplja malobrojnu, ali pomno odabranu publiku i izaziva veliko interesovanje medija. Germanista Glazner kaže da se Vagnerove kompozicije u velikoj meri tiču Nibelunga, ali imaju malo veze s Pesmom Nibelunga.

"Vagner je u svom Prstenu Nibelunga posegao više za nordijskim - navodnom germanskom tradicijom. Osim toga, Vagner je hteo da od Nibelunga ponovo stvori mit sa psihološkim elementima. A srednjovekovni ep ima malo psiholoških perspektiva pogodnih za dramatizaciju umetničkog, muzičkog dela."

O čemu je reč u Pesmi Nibelunga

To je kompleksna priča, pre svega o kršenju vernosti i društvenih pravila, koja ostavlja mnogo prostora za tumačenja. U kolektivnom sećanju je iznad svega ostao junak - Zigfrid, ubica zmaja.

Zigfrid je iz plemena Velzunza koji su potomci vrhovonog boga Votana i jedne smrtnice. Zigfridov otac Zigmund i majka Ziglinde su brat i sestra – blizanci.

"Svojim studentima uvek rado pričam da je borba sa Zmajem u pesmi Nibelunga opisana samo u četiri stiha. A sve ono što danas povezujemo sa Zigfridom je baš ta borba sa Zmajem. U prvi plan izbija njegova spona sa drugim ubicama zmaja, svetim Đorđem i Mihajlom i svim onim što odlikuje mitske figure koje ubijaju zmaja."

Zigfrid i dalje pravi karijeru

U filmu Nibelunzi, Ulija Edela, Zigfrid kaže: "Ja sam Zigfrid, sin Zigmunda, kralja Ksantena. Vi ste poraženi i vaša kraljevstva će biti podeljena između kraljeva Burgunda i Kasnetena."

Zigfrid je bio i junak u komediji nastaloj 2004. godine sa Tomom Gerhardom u glavnoj ulozi.

Meki pornić o Nibelunzima

Deutschland Musik Der Ring als Rock-Musical in Bonn

Rok opera u Bonu

Manga stripovi, crtani filmovi, igrani filmovi, romani, priče, poezija. Pesma Nibelunga postoji u svakom obliku: ilustrovana, neilustrovana, sa tekstom, bez teksta, opera, mjuzikl… Burleskna opereta Oskara Štrausa je još 1904. parodirala nemačko oduševljavanje Nibelunzima.

1971. godine je čak snimljen meki pornić pod naslovom "Veseli ljubavni život Nibelunga". A mnoga mesta u Nemačkoj, pre svega na jugu zemlje, koriste ovu sagu kao turističku atrakciju. Autentična mesta iz Pesme Nibelunga su Vorms i Ksanten, ali recimo u Odenvaldu postoje čak 4 obeležja za koja se tvrdi da su mesta na kojima je Zigfrid našao smrt.

Ne zaboravimo ni modernu muzičku scenu, koja je poslednjih godina tu mračnu priču obradila basovima i bitovima. Kao na primer u Prstenu Nibelunga grupe E – nomine.

  • Datum 18.08.2008
  • Autor Ginter Birkenštok
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/F01I
  • Datum 18.08.2008
  • Autor Ginter Birkenštok
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/F01I