Ko su dobitnici Alternativne Nobelove nagrade? | Politika | DW | 07.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ko su dobitnici Alternativne Nobelove nagrade?

Avganistanska lekarka, turski aktivista za zaštitu okoline, američki politikolog i britanska organizacija za borbu protiv trgovine oružja – to su ovogodišnji dobitnici Alternativne Nobelove nagrade. Ko su oni?

Deda turskog pokreta za zaštitu okoline

Hajretin Karaca želeo je samo da fotografiše nekoliko stabala i biljaka. Na zapadu Turske, u Kozaku, u potrazi za rudnicima zlata, jedan preduzetnik, navodno je planirao da poseče hiljade stabala. Karaca je otišao na lice mesta kako bi se uverio u istinitost tih navoda. I odjednom se pored njega zaustavio automobil iz kojeg je izašla grupa muškaraca. Pretili su mu i pokušali da ga uplaše – mestu na kojem se nalazio, bez dozvole nije smeo da priđe. Hajeretinu Karaci je tada, 2010. godine, bilo 88 godina. Ceo slučaj završio je na sudu, a optužbe protiv njega su tek nedavno, pre nekoliko nedelja, odbačene. U Turskoj očigledno još uvek nije sasvim bezopasno angažovati se na planu zaštite okoline, bar ne u onim slučajevima kada aktivisti za protivnike imaju velike koncerne.

Hajretin Karaca bio je nekada i sam industrijalac, vlasnik jednog uspešnog preduzeća za proizvodnju tekstila. Promena u njegovom životu nastupila je 70-ih godinama prošlog veka tokom putovanja po Turskoj. Razmere uništavanja okoline zbog pogrešnih postupaka zemljoradnika zaprepastile su ga isto kao i odumiranje šuma, retkih biljaka i erozija tla. I odlučio je da nešto uradi. Dokumentovao je štete na koje je nailazio i o tome izveštavao kako političare tako i društvo uopšte. Sakupljao je mladice retkih stabala i biljaka i posadio ih u Istanbulu. Danas u njegovom vrtu raste više od 14.000 biljaka raznih vrsta od kojih se mnoge mogu naći samo u Turskoj. Njegova bašta otvorena je za posetioce. To je takoreći i bila njegova ideja – informisati i na neki način obrazovati široku javnost.

Ali to nije bilo sve. Početkom 90-ih godina prošlog stoleća, Karaca je, zajedno sa još jednim kolegom, osnovao fondaciju TEMA kako bi izvršili još veći pritisak na političare kada je reč o zaštiti okoline. Danas njegovu fondaciju podržava i potpomaže više od 450.000 volontera, među njima i mnogi mladi. Koliki je njihov uspeh pokazuju i najnovija ispitivanja javnog mijenja koja pokazuju da čak dve trećine turskog stanovništva smatra da je erozija tla ozbiljan i akutan problem.

Hajretin Karaca danas ima 90 godina i još uvek je aktivan. Redovno nastupa i na televiziji (kako na državnim programima tako i u emisijama njegove sopstvene televizijske postaje), odlazi u škole, informiše i diskutuje o problemima vezanim za zaštitu okoline.

Lekarka siromašnih

Sima Samar

Sima Samar

Sima Samar imala je 22 godine kada je njen suprug, zajedno s trojicom svoje braće i 60 drugih članova porodice, nestao. Nestali su iznenada i više se nikada nisu pojavili. Bilo je to kasnih 70-ih godina, u vrtlogu rata u Avganistanu. Nešto kasnije, Samar je na univerzitetu u Kabulu upisala medicinu. Međutim, samo nekoliko meseci nakon što je završila školovanje morala je da pobegne iz svoje zemlje u Pakistan.

Sima Samar sveukupno je u egzilu provela 17 godina. Kao mlada lekarka radila je prvo dugi niz godina u jednom avganistanskom izbegličkom logoru. U pakistanskom gradu Kveti, na granici sa Avganistanom, osnovala je 1987. godine prvu bolnicu za avganistanske žene i decu. Dve godine kasnije usledilo je osnivanje organizacije Šuhada koja danas upravlja sa više od stotinu škola, 15 bolnica i ambulanti kako u Pakistanu tako i u Avganistanu.

Nakon što su američke vojne snage ušle u Avganistan 2001. godine, Sima Samar se vratila u domovinu i postala ministarka za ženska pitanja u tadašnjoj prelaznoj vladi. Ali već 2002. godine podnela je ostavku i preuzela funkciju predsednice nezavisne Komisije za zaštitu ljudskih prava u Avganistanu. Zbog svojih otvorenih i kritički intoniranih izveštaja i izjava, već je mnogo puta došla u sukob sa vladom Avganistana. Uprkos mnogobrojnim pretnjama smrću, Simar ne posustaje i ne odustaje od svojih vizija Avganistana u kojem će biti bolje, pogotovo ženama i deci. „Već je i samo osnivanje i postojanje Komisije za zaštitu ljudskih prava u jednoj kriznoj zemlji poput Avganistana, veliki korak. Mnogi Avganistanci su tek sada saznali da imaju pravo na osnovna ljudska prava“, rekla je u razgovoru za Dojče vele Sima Samar.

Makijaveli nenasilja

Džin Šarp

Džin Šarp

Džin Šarp nije želeo u rat, na front. A i zašto bi? Tada mu je bilo 25 godina i upravo je pisao knjigu o miroljubivom otporu Mahatme Gandija. U korejskom ratu ranih 50-ih godinama, mladić iz američkog grada Ohajo nije video nikakvog smisla. Suprotstavio se vlastima i zbog svog uverenja u zatvoru je proveo osam meseci.

Šarp, koji danas ima 84 godine, znao je već u mladim danima da se političke revolucije mogu odigrati i bez upotrebe nasilja. Nenasilje je postalo njegova životna tema. Napisao je mnogobrojne knjige i 1983. godine osnovao u Bostonu institut „Albert Ajnštajn“ s ciljem istraživanja nenasilnih akcija i oblika pokreta otpora. Deset godina kasnije, na tržištu se pojavila njegova najpoznatija knjiga: „Od diktature do demokratije: Nit vodilja oslobođenja“. To delo naišlo je na veliki odek u svijetu. Knjiga je prevedena na više od 30 jezika, a u međuvremenu je postavljena i na internet-stranice gde je svima dostupna besplatno.

Šerp nenasilnu revoluciju opisuje vrlo jednostavnim rečima: bez podrške naroda ni jedna vlada ne može da opstane. Ukoliko nestane te podrške, cela struktura se ruši i propada. U spomenutoj knjizi naveo je više od 200 različitih metoda pružanja otpora. Jedna od njih je, na primer, nošenje simboličnih boja toekom demonstracija. Taj primer preuzeli su aktivisti u Ukrajini tokom „Narandžaste revolucije“ u toj zemlji, a Šarp je prethodno

Sam Šarp je oduševljen mirnim revolucijama u arapskim zemljama. „U Egiptu se na primer, samo tokom jednog jedinog dana okupilo više od miliona ljudi na jednom mestu i svi su ostali mirni. Meni do sada nije poznat ni jedan sličan slučaj u istoriji čovečanstva. Dakle, moguće je organizovati i sprovesti velike demonstracije bez korišćenja nasilja“, rekao je Džin Šarp za DW.

Priznanje u Švedskoj

Osim Hajretina Karace, Sime Samar i Džina Šarpa, ovogodišnji dobitnik Alternativne Nobelove nagrade je i britanska organizacija „Kampanja protiv trgovine oružjem“. Cilj rada te organizacije osnovane 1974. godine jeste zaustavljanje trgovine oružjem. Kako stoji u obrazloženju žirija koji dodeljuje Alternativnu Nobelovu nagradu (Right Livelihood Award), upravo zahvaljujući angažmanu i radu tih aktivista, Velika Britanije smanjila je subvencije za izvoz oružja.

Autori: Klaus Jansen / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković