Ko se to svađa u Evropskoj centralnoj banci | Evropa | DW | 25.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ko se to svađa u Evropskoj centralnoj banci

U Evropskoj centralnoj banci ponekad se oštro svađaju. Poslednji put je sporan bio otkup državnih obveznica prezaduženih zemalja. Ali protokoli sa tih sednica su tajni i takvi ostaju 30 godina. To bi moglo da se promeni.

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi (na fotografiji gore) očigledno razmatra mogućnost da tajni protokoli sa sednica Upravnog odbora te banke budu dostupni javnosti. Tako bar pišu nemačke novine „Zidojče cajtung“. Kod drugih centralnih banaka, kao što su američki Fed ili britanska Banka Engleske, ta praksa primenjuje se već dugo. One protokole sa svojih sednica objavljuju u roku od nekoliko nedelja. U ECB je objava takvih dokumenata dozvoljena – nakon 30 godina.

Razlog za to leži u posebnom položaju u kojem se nalazi ECB. „Rasprave u ECB sigurno su teže, jer se tamo diskutuje o različitim nacionalnim interesima“, kaže direktor Instituta za bankovno poslovanje univerziteta u Kelnu Tomas Hartman-Vendels. „U nekoj centralnoj banci koja predstavlja samo jednu državu, to nije slučaj.“

Glasajte kao Evropljani

Kada je 1998. godine, osnovana Evropska centralna banka, odlučeno je da protokoli sa sednica Upravnog odbora ne mogu da budu objavljeni 30 godina. Na taj način želelo se da se zaštite članovi Odbora, da u njemu ne moraju da se ponašaju isključivo kao predstavnici interesa svojih nacionalnih država, već da odluke o kamatnim stopama mogu da donose kao „nezavisni Evropljani“.

Predsednik Nemačke centralne banke Jens Vajdman

Predsednik Nemačke centralne banke Jens Vajdman

Jerg Kremer, finansijski stručnjak i jedan od čelnih ljudi nemačke „Komercbanke“ objašnjava zbog čega je tada bila doneta takva odluka: „Želelo se da se osigura da se predstavnici pojedinih nacionalnih centralnih banaka kod kuće ne stavljaju na stub srama, ukoliko bi na sednici Upravnog odbora Evropske centralne banke doneli odluke koje su bile u evropskom interesu, ali možda nisu bile u skladu sa pojedinačnim interesima njegove zemlje.“

Kremer smatra da danas taj argument više ne drži vodu. Centralna banka se promenila i ona više nema samo jedan zadatak – određivanje referentnih kamatnih stopa za evrozonu: „Ona u međuvremenu, štampanjem novca, delom praktički finansira državne izdatke perifernih zemalja. Zbog toga nacionalne centralne banke u Odboru ECB sve više predstavljaju i svoje nacionalne interese. A kad je to tako, onda i javnost ima pravo da zna ko šta zastupa i sa kakvim argumentima.“

Pravo građana na informaciju

Poslednja velika svađa u Upravnom odboru Evropske centralne banke vodila se oko odluke treba li ponovno kupovati državne obveznice prezaduženih zemalja. Šef ECB Dragi je, nakon sednice, izjavio da je tokom glasanja samo jedan član bio protiv. Nije rekao o komu se radilo, iako je bilo jasno da je onaj koji je glasao protiv bio šef Nemačke centralne banke Jens Vajdman.

Neki stručnjaci veruju da iza ideje da se objave rasprave sa sednica Odbora stoji namera da se ućutka nemački predstavnik, ali Jerg Kremer se s tim ne slaže: „Nećete njega (Jensa Vajdmana) ućutkati. Baš naprotiv: svako u protokolu može kasnije da pročita kakvo je gledište zastupala koja centralna banka.“ Kremer ukazuje na to da je Nemačka centralna banka, nakon te sednice, čak objavila saopštenje za javnost.

„Stručnjaci ionako imaju sasvim jasan osećaj za to kakve se diskusije tamo vode. Ali radi se o tome da se informišu građani. Zbog toga mi se namera da se objavljuju protokoli čini dobrom idejom“, kaže Kremer.

Evropska centralna banka se o tome još nije zvanično izjasnila. Njen portparol je objasnio da takvu odluku mora doneti sam Upravni odbor ECB i to prostom većinom.

Autori: Andreas Beker / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković