1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ko se još seća otrovnog mulja iz Mađarske?

Pre tačno pola godine smrtonosni crveni mulj iz fabrike aluminijuma opustošio je zapadni deo Mađarske. I posle šest meseci strahuje se od dugoročnih posledica…

An aerial view shows a protective barrier, which is being built next to the dyke of the reservoir containing red mud of an alumina factory near Ajka, 156 kms southwest of Budapest, Hungary, Sunday, Oct. 10, 2010. Five days ago the reservoir released about 800,000 cubic metres of caustic red sludge, which flooded villages in the area. The second spill can't be prevented according to experts. The recently-detected new crack appears to be widening. (AP Photo/MTI, Gyoergy Varga)

Otrovni mulj prekrio je sve

Siromašni meštani sela Kolontra čistili su ulice, domove i bašte posle katastrofe. Skoro milion kubnih metara crvenog mulja, punog teških metala - nusproizvoda iz boksita koji se koristi za pravljenje aluminijuma, izlio se 4. oktobra i preplavio Kolontar, okolna sela i varoši.
Tog kobnog popodneva deset ljudi je poginulo, a 150 je povređeno kada je posle pucanja nasipa, jurnuo talas otrovnog mulja visok dva metra. Predeo od 40 kvadratnih kilometara ubrzo je izgledao kao neko polje na Marsu – crveno i beživotno.
Ljudi žele da zauvek odu
I posle šest meseci strahuje se od dugoročnih posledica o kojima govori komesar za vanredne situacije Đorđi Bakondi. „Zabranili smo uzgajanje povrća, jer ne znamo tačno kakva je situacija i koliko dugo će postojati rizik. Na stotine kuća je uništeno u nesreći. Čak 60 porodica želi zauvek da ode odatle, a vlada će im pomoći prilikom preseljenja. Ostale porodice će biti smeštene u novim domovima koje su napravljene državnim novcem“, kaže Bakondi.
Mađarski komesar navodi i da je vlada preuzela kontrolu nad kompanijom u čijem vlasništvu je i postrojenje, gde se dogodila ekološka katastrofa, pored grada Ajka udaljenog 160 kilometara od Budimpešte. Istraga je u toku i milioni evra na računima deoničara kompanije su zamrznuti.
A Hungarian firefighter wearing protective gear walks in a street flooded by toxic red sludge in Devecser, Hungary, Saturday, Oct. 9, 2010. The population of the neighboring town of Kolontar was evacuated early this morning, and Devecser with a population of 5,300 is also in the likely path of a new sludge deluge. Authorities asked residents to put their most essential belongings into a single bag and prepare for possible evacuation. (AP Photo/Bela Szandelszky)

Otrovi su se iz Mađarske preneli i nizvodno

Borci za zaštitu životne okoline i opozicija kritikuju vladu desnog centra zbog zakasnelog delovanja u sprečavanju nesreće. Oni kažu da su vlasti znale za brojne probleme, koje imaju akumulacioni bazeni u industriji metala, jer se od 1990. naovamo dogodilo sijaset manjih incidenata.
Rebeka Sabo je poslanica ekološke stranke levice u parlamentu (LMP). Ona optužuje vladu zbog prikrivanja moguće nemarnosti nadležnih. „Mesec dana posle katastrofe, vlada je objavila da je kompanija kriva. Zna se da samo sud može da odluku da li je neko kriv ili ne. Nije na vladi da sudi. Mislim da su namerno želeli da prebace odgovornost na kompaniju, iako su prema našim istraživanjima u znatnoj meri odgovorne državne institucije. One su pravile brojne greške u prošlosti što je i dovelo do tragedije“, kaže Rebeka Sabo.
Milionske odštete
S obzirom na to da je sudski proces u toku, postoji bojazan u javnosti da će sud odrediti milionske odštete što će ići iz džepa poreskih obveznika – samih građana. Mađarska, koja predsedava Evropskoj uniji, pod velikim je pritiskom da na dnevni red stavi zakon po kojem bi se od kompanija zahtevalo da daju novac kao zalog u slučaju nesreće.
Poslanik u Evropskom parlamentu iz Nemačke Rajnhard Butikofer, potpredsednik poslaničkog kluba Evropska federacija stranaka zelenih i Evropska slobodna alijansa, posebno insistira na tome. „Zašto ne bismo imali neku vrstu osiguranja da kada se nešto dogodi, zagađivač plati. To ne bi trebalo da se svali na pleća poreskih obveznika. Ako neka firma ne može da novčano osigura zdravlje ljudi u slučaju katastrofe, onda ionako nema neku perspektivu“, kaže Butikofer.
Mađarska nije usamljen slučaj. I u ostalim bivšim komunističkim zemljama u EU, želja za brzom zaradom i divlja privatizacija potisli su brigu o ekologiji u drugi plan. EU je identifikovala više od 100 problematičnih hemijskih industrijskih postrojenja u Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Pitanje je da li je Evropa izvukla pouke iz mađarske nesreće ili se naziru nove tragedije.
Autori: Štefan Bos / Vladimir Petković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković