1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ko se brine za žrtve silovanja u BiH?

Tokom rata u BiH silovano je više desetina hiljada žena. Tačan broj se ne zna zbog brojnih poteškoća s kojima se susreću organizacije koje se bave istraživanjem silovanja u Bosni i Hercegovini.

default

Najveći broj silovanja zabeležen je u istočnoj Bosni i u Bosanskoj Krajini

M.Z. kao i njene dve ćerke silovane su u ratu, u logoru u Foči. „Silovane smo, moje dvije kćerke i ja. Jednoj kćerki je tada bilo 14, a drugoj 13. godina. To mi je bilo najteže“, sa suzama u očima govori ta žena. Logor je preživela, ali strah i traume došle su posle, jer nekadašnji život više nije mogla da vrati. Prosi da bi preživela. „Makar čaja da imam... čaja... Ali nemam ni toga! Stvarno nemam. Jučer sam naprosila sebi krompira i luka.“

Nepostojanje adekvatne politike zapošljavanja jedan je od gorućih problema žrtava silovanja, tvrde predstavnici međunarodnog i nevladinog sektora u Bosni i Hercegovini. Iako po Zakonu o civilnim žrtvama rata, u Federaciji BiH silovane žene imaju prednost pri zapošljavanju, to nije slučaj i u praksi. Prema podacima udruženja koja brinu o toj populaciji, svega desetak silovanih žena iz Federacije BiH dobile su posao.

BdT Protest vor dem UN Büro von muslimische Frauen in Sarajevo

Potraga za pravdom se nastavlja

Brojni su problemi žena koje mesečno primaju državnu pomoć u iznosu od 100 do 500 konvertibilnih maraka, dok samo na lekove i osnovne troškove moraju da plate znatno više. Osim neadekvatne podrške i zaštite svedoka, domaće i međunarodne organizacije ističu da su zabrinuti za trenutnu javnu percepciju silovanja u BiH, što rezultira stigmatizacijom i društvenim isključenjem žrtava silovanja.

Od 50.000 silovanja u BiH samo 12 dobilo sudski epilog

„Tokom rata u Bosni i Hercegovini silovano je oko 50.000 žena, a sudovi su za te zločine izrekli presude u samo 12 predmeta“, upozorava specijalna predstavnica UN za pitanja seksualnog nasilja tokom rata Margot Valstrom. „Žene koje su silovane tokom rata u BiH i dan-danas na ulici sreću svoje mučitelje. Mislim da je to veliki izazov za političko rukovodstvo u toj zemlji jer ono što silovanje čini, jeste brutalizacija čitavog društva. To nije samo slučaj u BiH nego i u drugim zemljama koje su pretrpele rat. I u tim zemljama silovanje je najčešće prijavljivano krivično delo jer nije na vreme adekvatno kažnjeno“, izjavila je Valstrom.

Ona ističe da je rat u Bosni i Hercegovini predstavljao neku vrstu prekretnice u pravosuđu. „Sudska praksa tribunala, poput Haškog suda, dovela je do toga da silovanja budu priznata kao ratni zločin i zločin protiv čovečnosti“, naglašava Valstrom.

„Izuzev Suda BiH ne postoje kapaciteti na drugim sudovima za zaštitu svedoka", ističe rezidentni koordinator UN u BiH Jurij Afanasijev. „Treba osigurati da barem 15 glavnih sudova imaju kapacitete za zaštitu svedoka. Takođe, trebalo bi povećati broj žena u policiji u BiH kako bi radile posebno na tim predmetima seksualnog nasilja protiv žena zbog posebne osetljivosti slučajeva“,ukazuje Afanasijev.

Žrtve se ne osećaju dovoljno zaštićene

„Svedokinje ratnih silovanja pred sudovima u Bosni i Hercegovini, te Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, ne osećaju se dovoljno zaštićenim“, jedan je od zaključaka studije koju je sprovela Međunarodna humanitarna organizacija za ženska prava „Medica Mondiale“. „Svedočenje postaje teže jer su svedokinje zabrinute za sopstvenu bezbednost. Strah od reakcije društva takođe je veoma prisutan i otežavajući faktor u svemu. Želim da istaknem da se nasilje nastavlja ako društvo o takvim zločinima ćuti“, kaže Monika Hauzer direktorka „Medice Mondiale“.

Karadzic vor Gericht

Ratni strah i traume su došli kasnije

„Ukupni društveno politički ambijent u Bosni i Hercegovini veoma je nepovoljan za sve, posebno za žrtve silovanja“, smatra psihijatar dr Alija Sutović. „Živimo u vrlo depresivno vreme. U jednoj sveopštoj nesigurnosti, političkoj nedefinisanosti, u ’Frankeštajn državi’. Silovanje je grozno! Žrtva silovanja ostaje trajno obeležena, osakaćena, traumatizovana... često doživotno“, kaže dr Sutović.

Ombudsmen za ljudska prava Jasminka Džumhur kaže da se Bosna i Hercegovina nalazi u kritičnom tranzicionom momentu kada se mora suočiti s tim da je od mnogih međunarodnih tela prepoznata kao zemlja gde se krše ljudska prava. „Ovih 15 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, nalazimo se u jednom začaranom krugu. Mladi kažu da ne žele da se vraćaju u prošlost, da žele da se bave budućnošću. Međutim, još nismo rešili ni deo problema onih koje su ostale povređene tokom sukoba“, kaže Jasminka Džumhur.

Hitno pomoći silovanim ženama-žrtvama rata

U Federaciji BiH usvojen je zakon na osnovu kojeg su žene, koje su silovane, u kategoriji civilnih žrtava rata. To pravo ne mogu da ostvare u Republici Srpskoj, zbog čega traže da zakon bude usvojen na državnom nivou. Jedan od razloga zbog kojeg se već godinama bore da i zakonski budu priznate kao civilne žrtve rata, je to što žele da zločin nad njima ne ostane nekažnjen, ali i da ih porodica i društvo prihvate.

U toku je proces razvijanja Strategije za poboljšanje statusa žena žrtava seksualnog nasilja u toku rata u BiH. Ta strategija trebalo bi da posluži BiH kao okvir da se osigura jednak pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, svim žrtvama širom zemlje, te da pokrene akciju da se počinioci tog nasilja izvedu pred lice pravde, jer je to prvi preduslov za sprečavanje kršenja ljudskih prava.

Autor: Sanel Kajan

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 24.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Quqs
  • Datum 24.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Quqs